prezantimi_bqk-01-1024x683

Finansijski sistem u zemlji je održiv, stabilan, likvidan i dobro kapitalizovan, kvalitet sredstava je adekvatan. Finansijsko posredovanje je povećano, dok pristup finansijama treba proširiti, sa akcentom na onim pod najkonkurentnijim i najpristupačnijim uslovima, istakao je guverner Centralne banke Republike Kosovo Ahmet Ismaili tokom godišnje prezentacije pred medijima, organizovane uoči kraja godine.

Što se tiče makroekonomskih pokazatelja, očekuje se da će ekonomski rast na Kosovu prema CBK-u u 2023. godini biti 3,4 odsto, dok se za 2024. godinu očekuje veći rast od 4,2 odsto, uglavnom podržan domaćom tražnjom i izvozom. Takođe, projekcije CBK-a za stopu inflacije u poslednjem tromesečju sugerišu usporavanje ritma na 2,9 odsto, dok se očekuje da će prosek za 2023. godinu biti 5,1 odsto.

prezantimi_bqk-02-1024x683

U pogledu izazova u ekonomiji zemlje u narednim godinama, prema rečima guvernera Ismaili, uzimajući u obzir liberalizaciju viza 2024. godine i pokrenute dileme o potencijalnim uticajima na radnu snagu (tržište rada) i privredu uopšte, Centralna banka Republike Kosovo je ovaj uticaj uključilo u pretpostavke osnovnog scenarija BDP projekcije za 2024. i 2025. godinu. Procene CBK-a se sastoje od niskog uticaja u kratkim vremenskim periodima, dok slično zemljama u regionu, prakse sugerišu da privredni subjekti pokušavaju da neutrališu ovaj uticaj na tržište rada.

U vezi sa izvozom i uvozom roba i usluga, čelnik CBK-a je dodao da je za period januar-septembar 2023. godine vrednost uvoza dostigla 5 milijardi i 271 milion evra, dok je vrednost izvoza bila 3 milijarde i 61 milion evra.

„Trgovinski bilans usluga je bio konstantno pozitivan i do septembra 2023. godine iznosio je milijardu i 398 miliona evra (2.419,9 – 1.021,5), što je za 20,8 odsto više u odnosu na isti period 2022. godine, koji je iznosio milijardu i 158,1 miliona evra. (2.040,6 – 882,6). Izvoz usluga za period januar – septembar 2023. godine dostigao je vrednost od 2.4 milijarde evra, sa povećanjem od 19 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Ključnu ulogu u ovom rastu ove kategorije imali su prihodi od usluga putovanja, kompjuterskih, informacionih i telekomunikacionih usluga koji beleže kontinuirani rast poslednjih godina“, dodao je guverner Ismaili.

Guverner Ismaili je rekao da je to prvi put da su doznake emigranta, do novembra 2023. godine, premašile vrednost od 1.2 milijarde evra.

„Očekuje se da će doznake primljene do kraja 2023. godine dostići vrednost od 1.3 milijarde evra, što predstavlja godišnji porast od 10,5 odsto. CBK predviđa da će 2024. godine ove doznake zabeležiti povećanje od 6,0 odsto i 6,1 odsto u 2025. godini, naglasio je guverner Ismaili.

prezantimi_bqk-04-1024x683

Direktna strana ulaganja do kraja trećeg tromesečja 2023. godine dostigle su vrednost od 621.3 miliona evra, od čega je 368.8 miliona evra su u sektoru nekretnina. Prema prognozama CBK-a, očekuje se da će DSU za 2024. godinu iznositi 792 miliona evra, dok je godinu dana kasnije pedviđeno da bi mogle da dostignu 846.7 miliona evra.

„Gjithsej asetet e sistemit financiar në vend arritën 10.62 miliardë euro, ku pjesëmarrja e bankave është 67.89 për qind, pasuar nga fondet pensionale me 24.96 për qind, IMF-të dhe IFJB-të me 4.33 për qind dhe kompanitë e sigurimeve me 2.83 për qind. Deri në fund të muajit nëntor 2023, depozitat në sektorin bankar ka arritur në 5.88 miliardë euro, kreditë në 4.88 miliardë euro, me një tregues kredi/depozita prej mbi 83 për qind“, theksoi para gazetarëve Guvernatori Ismaili.
Prema rečima guvernera Ismaili, pokazatelj nekvalitetnih kredita (NPL) do kraja novembra 2023. godine zabeležen je na 2 odsto.

„Ukupna aktiva finansijskog sistema u zemlji dostigla je 10.62 milijarde evra, pri čemu učešće banaka iznosi 67,89 odsto, zatim slede penzioni fondovi sa 24,96 odsto, MFI i NBFI sa 4,33 odsto i osiguravajuća društva sa 2,83 odsto. Do kraja novembra 2023. godine depoziti u bankarskom sektoru dostigli su 5.88 milijardi evra, krediti 4.88 milijardi evra, sa odnosom kredita i depozita od preko 83 odsto“, rekao je guverner Ismaili pred novinarima.

„Pokazatelj nekvalitetnih kredita (NPL) u novembru mesecu 2023. godine beleži se na 2 odsto, ostajući na istoj stopi u odnosu na decembar 2022. godine. Krediti preduzećima, koji čine 60 odsto kredita u bankarskom sektoru, evidentirani su po stopi od nekvalitetnih kredita od 2,4 odsto, dok krediti domaćinstava, koji čine 37 odsto sektora, imaju relativno nisku stopu nekvalitetnih kredita, odnosno 1,4 odsto. Dakle, bankarski sektor je uspeo da ima zadovoljavajuće upravljanje kreditnim rizikom kroz visoku stopu pokrića nekvalitetnih kredita rezervama za gubitke po kreditima“, dodao je guverner Ismaili.

Podaci pokazuju da je povećan broj transakcija, što je prema čelniku CBK-a pozitivan trend u pravcu digitalizacije finansijskih usluga.

„Platni sistem u međubankarskom platnom sistemu CBK-a zabeležio je porast broja transakcija od oko 7 odsto, sa 15.8 na 16.9 miliona transakcija, dostigavši vrednost od 19.4 milijarde evra do kraja novembra 2023. godine, u poređenju sa 18.1 milijardu evra prethodne godine. Broj POS transakcija povećan je sa 22.48 miliona na 30 miliona transakcija, dok je na bankomatima povećan sa 18.1 milion na 19.3 miliona transakcija. Značajan rast zabeležen je i u broju računa kao i računa u elektronskom bankarstvu, kao i broja terminala i broja transakcija za elektronski novac, što ukazuje na pozitivan trend ka digitalizaciji finansijskih usluga“, rekao je guverner CBK-a.

Na konferenciji za medije, guverner Ismaili je istakao da je došlo do razvoja i proširenja aktivnosti finansijskog posredovanja.

„Što se tiče ostalih finansijskih sektora, došlo je do razvoja i proširenja aktivnosti finansijskog posredovanja, podržavanjem pristupa finansijama i konkurentnosti. Nebankarske finansijske institucije sa novim regulatornim promenama imaće povećane mogućnosti da se takmiče i pružaju usluge platnog računa, kao i da im se omogući da se takmiče i pružaju usluge platnog računa. što će pored osnovnog bankovnog računa predstavljati dodatnu mogućnost. Promene u zakonodavstvu će dati podsticaj ovom sektoru, u skladu sa novim Strateškim planom CBK-a „.

„Sektor osiguranja dostigao je vrednost imovine od 300 miliona evra, a uprkos poboljšanjima, i dalje postoji potreba za unapređenjem i konsolidacijom, kako u pogledu kvaliteta imovine i kapitala, regulatornih zahteva, tako i proširenja asortimana proizvoda i usluga, kvaliteta usluga i finansijske zaštite, gde je potreban još veći napredak“.

„Vrednost imovine penzionog sektora dostigla je 2.65 milijardi evra u novembru 2023. godine, što predstavlja godišnji porast od 196.1 milion, što se poklapa sa godišnjim povećanjem od 8 odsto. Ovaj sektor završava godinu sa pozitivnim prinosom u iznosu od 41.6 miliona evra“, istakao je guverner Ismaili.

Govoreći o nadzornim i regulatornim orijentacijama CBK-a, guverner Ismaili je istakao da će novi Nacrt zakona o bankama, najveća finansijska institucija u zemlji biti organ za licenciranje, nadzor, zaštitu potrošača i organ za zatvaranje banaka.

„U okviru licenciranja, proširene su bankarske i finansijske delatnosti, kriterijumi za licenciranje ključnih delatnosti i pozicija za upravljanje bankom. Zaštita potrošača i kvalitet finansijskih usluga uz punu transparentnost i otkrivanje biće važan deo ovog zakona“, rekao je guverner Ismaili.

U okviru zastupanja i internacionalizacije CBK-a i finansijskog sektora, guverner Ismaili je ukazao da je održano na desetine sastanaka sa ambasadama i međunarodnim predstavništvima kao i međunarodnim finansijskim institucijama koje deluju u Republici Kosovo.

„Sastanci su imali karakter angažovanja da postanu deo međunarodnih platnih platformi, angažovanja da se podrže zahtevi kako bi građani Republike Kosovo imali priliku da nesmetano putuju putem zelene karte i mogućnost povećanja saradnje sa regulatornim organima“, rekao je guverner Ismaili.

Guverner Ismaili je takođe stavljao do znanja da se tokom ove godine CBK pridružila Partnerskom programu za savetovanje i upravljanje rezervama (RAMP) sa Trezorom Svetske banke i u Sustainable Finance And Banking Network (SBNF).

„CBK je aplicirala za pridruživanje u The Network of Central Banks and Supervisors for Greening the Financial System (NGFS) i da se ulažu napori da se pridruži CEF-u. Postojao je sporazum o tehničkoj pomoći sa ECB, MMF-om i raznim centralnim bankama, posebno treba naglasiti saradnju CBK-a sa Banca d’Italia za Target Instant Payment Settlement (TIPS) (TIPS),“ rekao je guverner Ismaili.

U okviru sprovedenih aktivnosti, guverner Ismaili je, pred predstavnicima prisutnih medija, obelodanio neke od radnji koje se preduzimaju protiv pojave falsifikovanog novca na tržištu Republike Kosovo, dodajući da je to stalna borba koja zahteva stalnu posvećenost i međuinstitucionalnu koordinaciju.

„Među merama koje je CBK nedavno preduzela, doneta je odluka da se ukinu do sada primenjivane naknade za deponovanje kovanica od strane komercijalnih banaka u CBK, koje snose troškove ove aktivnosti, kako bi se olakšalo i stimulisalo povlačenje sa tržišta (deponovanje u bankama) najstarijih kovanica. Takođe, od komercijalnih banaka je zatraženo da uklone naknade koje se primenjuju na preduzeća za deponovanje kovanica u bankama, radnje koje su sprovedene tokom ovih dana, uključujući snabdevanje CBK-a komercijalnim bankama kovanicama od apoena od 2 (dva) nova evra, između ostalog, za puštanje istog u opticaj“, rekao je guverner Ismaili.

Šef CBK-a je ukazao da je do kraja novembra 2023. godine Odsek za žalbe razmotrio 720 žalbi korisnika finansijskih usluga.

„Ukupno je bilo 407 žalbi na komercijalne banke upućene CBK-u su, zatim 221 na osiguravajuća, dok je za ovaj period bilo 76 žalbi na MFI i NFI „, rekao je guverner Ismaili.

Sa novom organizacionom strukturom, CBK je osnovalo Odeljenje za zaštitu potrošača i nadzor prakse finansijskog sektora, funkciju za koju se očekuje da će biti dodatno ojačana, zajedno sa mnogim novim regulatornim zahtevima, sa novim Zakonom o bankama za koji se očekuje da bude usvojen tokom 2024. godine.

Finansijsko obrazovanje i inkluzivnost biće u centru pažnje kako u pogledu pristupa finansijama tako iu pogledu kvalitetnih, konkurentnih i pristupačnih usluga.
Na kraju, guverner Ismaili je predstavio tačke Strateškog plana CBK-a za period od 2024. do 2028. godine, koji ima pet glavnih stubova:

  1. Jačanje održivosti i finansijske stabilnosti;
  2. Izgradnja kapaciteta, posvećenost kadrovima, digitalizacija i modernizacija procesa;
  3. Modernizacija infrastrukture finansijskog tržišta i konkurentnost;
  4. Unapređenje zaštite potrošača, finansijskog obrazovanja i finansijske inkluzije; i
  5. Proširenje saradnje, uključivanja i uticaja u oblastima odgovornosti.
prezantimi_bqk-03-1024x683

Na ovom događaju dodeljene su i prve tri nagrade u okviru CBK nagrade „Mladi ekonomista“, gde su sa ciljem podsticanja i motivisanja za njihove istraživačke aktivnosti njihovim radovima nagrađeni Qëndresë Cuci, Diellëza Mahmuti i Agnesa Demolli – Mehani.

Partnerstvo sa medijima i transparentnost će pratiti aktivnost CBK-a. Guverner je ovom prilikom zahvalio medijima na praćenju i korektnosti u obradi tema finansijskog sistema, kao osetljivih i uticajnih tema u percepciji javnosti.

„Poruke finansijske stabilnosti, kao i one finansijskog obrazovanja, mogu se na najbolji način preneti građanima kroz ovu saradnju“, zaključio je guverner Ismaili.


Obaveštenje o odlaganju roka za sprovođenje Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja (MSFI) 17 „Ugovori o osiguranju” Odluke Odbora CBK od 27. decembra 2023.