CBK

Prema kalendaru objavljivanja, CBK je objavio statistike platnog bilansa (PB) za mesec jul 2023. godine, Pozicija međunarodnih investicija, Spoljni dug Kosova i Finansijski računi za drugo tromesečje 2023. godine. (https://bqk-kos.org/statistikat/serite-kohore)

Platni bilans , do kraja jula 2023. godine okarakterisao je deficit tekućeg računa u iznosu od 450,2 miliona evra (584,7 miliona evra je bio deficit do jula 2022. godine).

Trgovinski bilans robe do jula 2023. godine imao je deficit od 2,47 milijardi evra, što je gotovo na istom nivou u odnosu na isti period prethodne godine, ali uz blago pogoršanje (veći deficit od 3,8%). Izvoz je za ovaj period smanjen za 6,2% i iznosio je 498,3 miliona evra (531,2 miliona evra je bilo do jula 2022. godine). U međuvremenu, uvoz robe je zabeležio blagi rast od 2,0% i dostigao vrednost od 2.963,5 miliona evra (2.906,3 miliona evra je bilo do jula 2022. godine).

Račun usluga, koji konstantno ima pozitivan bilans, do jula 2023. godine imao je vrednost od 835,9 miliona evra, što predstavlja povećanje od 166,5 miliona evra u odnosu na isti period 2022. godine.

Primarni prihod do jula 2023. godine beleži pozitivan bilans od 58,2 miliona evra, koji je u istom periodu prošle godine kao kumulativna vrednost imao vrednost od 77,2 miliona evra. Ovo predstavlja pad od oko 25% u odnosu na isti period prošle godine, dok, ako uporedimo samo jul 2022. sa julom 2023. godine, primećujemo da ove godine imamo prelazak iz negativnog bilansa u pozitivan bilans, bilans je dostigao 12,7 miliona evra u julu.

Račun sekundarnog dohotka ostaje glavni faktor koji doprinosi ublažavanju deficita tekućeg računa. Ovaj račun je do jula 2023. godine zabeležio rast od 7,4% ili 77,1 milion više u odnosu na isti period 2022. godine, dostigavši vrednost od 1.121,0 miliona evra (1.043,8 miliona evra je bio pozitivan bilans do jula 2022. godine).

Doznake su glavna kategorija u okviru sekundarnih prihoda, čija je vrednost do jula 2023. godine iznosila 753,9 miliona evra, što predstavlja povećanje od 84 miliona evra ili 12 odsto u odnosu na isti period 2022. godine.

Sredstva na finansijskom računu do jula 2023. iznosila su 400,4 miliona evra. U međuvremenu, finansijske obaveze su za isti period obeležile vrednost od 566,7 miliona evra.

Direktne investicije na Kosovu do kraja jula 2023. godine bile su veće za 20 miliona evra i imale su vrednost od 443,3 miliona evra (423,2 miliona evra do kraja jula 2022. godine), dok su direktne investicije van Kosova bile u vrednosti od 121,0 miliona evra (89,3 miliona evra do jula 2022. godine).

Investicije hartije od vrednosti u inostranstvu bez uključivanja hartija od vrednosti u rezervnu aktivu, do jula 2023. godine povećane su za 267,3 miliona evra.

Ostale investicije (ulaganja u depozite, kredite i komercijalne kredite) do jula 2023. godine beleže negativnu vrednost od 207,0 miliona evra (negativna vrednost od 281,2 miliona evra do jula 2022. godine).

Rezervna sredstva do jula 2023. godine povećana su za 95,7 miliona evra, dok je u istom periodu prethodne godine povećanje iznosilo 209,3 miliona evra.

Pozicija međunarodnih investicija u drugom tromesečju 2023. godine zabeležio je negativan bilans od 1.739,7 miliona evra. To znači da je međunarodna imovina Kosova niža od međunarodnih obaveza za ovu vrednost.

Spoljna aktiva u drugom tromesečju 2023. godine povećana je za 161,7 miliona evra u odnosu na prethodno tromesečje, dostigavši vrednost od 6.801,7 miliona evra. Kategorija direktnih investicija doprinela je povećanju aktive u ovom periodu za 52,6 miliona evra, investicije u hartije od vrednosti su porasle za 43,8 miliona evra, ostale investicije su porasle za 50,6 miliona evra i rezervna sredstva su porasla za 14,6 miliona evra.

Spoljne obaveze u drugom tromesečju 2023. godine, u odnosu na prvo tromesečje 2023. godine, povećane su za 275,0 miliona evra i iznose 8.541,4 miliona evra. U pogledu obaveza, direktne strane investicije na Kosovu su povećane za 187,8 miliona evra, dok su ostale investicije za 87,2 miliona evra.

Bruto spoljni dug, koji uključuje javni i privatni dug na kraju drugog tromesečja 2023. godine, dostigao je vrednost od 3.572,3 milijarde evra, što predstavlja povećanje od 112,9 miliona evra u odnosu na prvo tromesečje ove godine. Glavni doprinosilac povećanju spoljnog duga na Kosovu je privatni sektor, koji je povećan za 95,4 miliona evra u odnosu na prethodno tromesečje ove godine. Dok je javni dug imao rast od 17,1 milion evra.

Dug javnog sektora ima učešće od oko 24 odsto u ukupnom stranom dugu, čija je vrednost na kraju juna 2023. godine iznosila 841,8 miliona evra. Najveći deo javnog duga čini strani dug vlade, koji je na kraju juna 2023. godine iznosio 670,2 miliona evra, uz povećanje od 19,1 milion evra.

Dug privatnog sektora na kraju juna iznosio je 2.730,4 miliona evra.

Guverner Ismaili učestvuje na Međunarodnom forumu koji organizuje Centralna banka Severne Makedonije
Guverner Ismaili se sastao sa visokim rukovodiocima Saveta biroa za zeleni karton u Briselu