Iskustvo Kosova sa eurizaciju njene ekonomije

Pas konfliktit, Kosova adoptoi markën gjermane dhe më pas euron për të siguruar stabilitet monetar dhe makroekonomik. Në vitin 2002, Kosova zëvendësoi markën gjermane me euron, me mbështetjen e BE-së dhe UNMIK-ut. Euroizimi ndihmoi në zhvillimin e sektorit financiar, zvogëlimin e kostove të transaksioneve dhe stabilitetin ekonomik. Megjithëse pati kosto, përfitimet e stabilitetit financiar dhe ekonomik ishin të mëdha.

IZAZOVI PROMENE

Adaptacija u DEM

Jedna od mnogih izazova kojim je suočeno Kosovo posle sukoba je izbor monetarne strukture. S obzirom na ogromnu žurbu na držanje deviza i nestanak jugoslovenskog dinara kao sredstvo transakcija , nije čudo da u septembru 1999 godine , sa strane od njegovih prvih pravila “O dozvoljenoj valuti za upotrebu na Kosovu”, UNMIK je odobrio korišćenje nemačke marke i druge strane valute na Kosovu.

U stvari, to je stanovništvo na Kosovu , koja je usvojila nemačku marku kao svoju zajedničku valutu. Pravilo UNMIK-a je jednostavno identifikovali nemačku marku kao valutu kojim buđet , finansijskih i računi javnih organizacija , agencije i institucije i sam UNMIK, biće formulisani. Istovremeno, ovo pravilo pruža strankama slobodu za svaki ugovor ili drugu dobrovoljnu transakciju , da odredi jednu takvu transakciju u valuti koja je široko i prihvaćena od njih. Štaviše , ovo pravilo uklanja sve kontrole i deviznih ograničenja, od posedovanja , korišćenje ili raspoređivanje bilo kojoj stranoj valuti u gotovini ili kovanica u bankovni račun , koji se nalaze unutar ili van teritorije Kosova.

Nemačka marka je jednostavno usvojena , kao de fakto pravna valuta na Kosovu, i nije bilo nikakvih pregovora sa Bundesbanke Nemačke ili Evropske centralne banke u to vreme.

Usvajanje nemačke marke , a kasnije usvajanje evra , nije bilo slučajno. Ona je pratila dve decenije ekstremne monetarne nestabilnosti , u kombinaciji sa visokim stepenom neformalne upotrebe nemačke marke kao zalihu vrednosti i sredstvo razmene. U periodu pre sukoba, nemačka marka bila je najkorišćenija valuta , imala značajne sume novca u opticaju. Stanovništvo je bilo upoznato sa ovom valutom .

Usvajanje monetarne strukture zasnovane na korišćenju nemačke marke uveden je kao prirodni izbor. Upotreba stabilne valute bila je važna u održavanju makroekonomske stabilnosti i odigrala ključnu ulogu u obnovi poverenja u finansijski sektor. Takođe je utvrđena da pruži značajnu podršku za razvojene strategije usmerene iz inostranstva , od kojih više od jednog izbora bila potreba , uzeći u obzir veličinu domaćeg tržišta.

Prelaz sa DEM na Euro

Kada je početkom 2002 godine je vršena zamena nasledne valute u euro u zemljama Eurozone, takođe je postalo neophodno da se zameni nemačka marka na Kosovu. Bivši BPK (sada CBK – Centralna banka Republike Kosova) je poveren pravac ovog projekta kako bi se obezbedila lakša tranzicija u evrima, i eventualno kao nisku cenu. Neograničena podrška ovom projektu od strane UNMIK-a i EU obezbedila neophodnu i jaku pomoć u promeni i usvajanju ključnih zakona.

Za razliku sa “usvajanjem” nemačke marke kao glavnu valutu na Kosovu u 1999 godine ili da opiše što bolje , legalizacija svog širokog korišćenja , prelaz na euro treba da se obavi saradnja sa Evropskom centralnom bankom , kao i nekim nacionalnim centralnim bankama u Eurozoni. Uistinu , uvođenje novčanica i kovanog novca treba da se uradi uz pomoć i podršku zemalja Eurozone.

Posebne okolnosti sa kojima se suoćavaju vlasti na Kosovu, pokazalo brojnim izazovima pripreme za povlaćenje nemačke marke i preliv eura. Visok stepen orijentacije gotovine u privredi značilo da nije bilo direktnog načina za procenu obima nemačke marke u opticaj i samim tim, distribuciju prema apoenima. Na osnovu odluka ECB (Evropska entralna banka), koja je omogućavala centralne banke ne –Eurozone da distribuiraju euro novčanice i kovanog novca od početka decembra 2001 , bivši BPK odlučio da podeli oko 100 miliona eura pre 1 januara 2002 godine.

BENEFICIJA EUROIZACIJE

Podrška za razvoj finansijskog sektora

Eurozacija podržava razvoj finansijskog sektora Kosova , koji je morao da se gradi od početka nakon sukoba. Na početku , na Kosovu nije bilo banaka i praktično sve transakcije napravljene u gotovini. U stvari, za skoro dve godine , na Kosovu nije imao finansijski sektor , Micro Enterprise Bank (MEB), je specilizovana za mikrokreditiranje. Međutim, naredne dve godine svedoči brzi razvoj finansijskog posredovanja na Kosovu, posebno u bankarskom sektoru. Od marta do novembra 2001, osnovane su šest banke , koje su donele preko potrebnu konkurenciju u ovom sektoru.

U 2002 i 2003, sedam komercijalnih banka znatno su su proširene . S obzirom na malu veličinu privrede i stanovništva Kosova, i negativna iskustva sa bankama u prošlosti, finansijski sistem na Kosovu karakteriše snažnim učešćem stranih lica.

Krajem decembra 2004, finansijski sistem Kosova sastajao se od 7 sedam banka , koje posluju u 247 kancelarije, 14 mikrofinansijske institucije, 3 ostale tri nebankarske institucije, 7 osiguravajuće kompanije i 1 kompanija penzione štednje.

Smanjenje fizičkog novca iz opticaja

Smanjenje fizičkog novca gotovine iz opticaja je bio jedan od glavnih ciljeva bivše BPK . Promena od DEM na Euro obezbedio jedinstvenu priliku da postigne taj cilj i istovremeno pomogla u ojačanju bankarskog sistema . Bivši BPK planirao da izda porodične iznose do 1,000 nemački maraka besplatno za osobu, i nametnuo taksu od 2 posto za iznose između 1,000 i 10,000 nemačkih maraka ; to je bio i maksimalni iznos dozvoljen za razmenu fizičkog novca. Iznosi koji su prekoračili 10,000 DM treba postaviti kao bankarski depoziti u euro. Istovremeno , bilo je napora da se olakša uloga preduzeća za prodaju na uklanjanje nemačke marke iz opticaja kroz prirodni proces.

Podešavanje maksimalne granice iznad iznosa razmene , kao i jasno definisanje poslednjeg roka za period dvojnog opticaja kovanog novca, ohrabrio nosioce fizičkog novca da polože svoj novac u bankama , umesto da rizikuju da ih ne razmene na vreme. Ova strategija je praćena od banaka , koje sada su već poboljšali i pomnožili njohove usluge, da privuku nove klijente da otvore svoje račune. Iako ovaj scenario izgleda jednostavno , njegova primena predstavljala je neke probleme. Najvažniji problem , naravno bio nastanak nedostatka poverenja u bankarskom sistemu. Ovo je neizmerno pogoršano iz još uveke ograničen pristup bankarskih usluga. U tom periodu , komercijalne banke Kosova imale su u raspolaganju samo 24 kancelarija , dok bivši BPK radio kroz mrežu od 23 kancelarija , od koji više od polovine su bile lokalne agencije, koje su se otvarale samo u ograničene sati, i 7 mobilne bankarske grupacije.

Stavljanje u opticaj evra uspešno je završena 28 februara 2002. Dakle, od ovog trenutka , privreda Kosova je “euroizovana” temeljno i efikasno. Eurozacija često definiše kao usvajanje evra kao zakonsko sredstvo plaćanja i zvanična valuta od strane vlasti jedne zemlje van eurozone . Ova definicija takođe podrazumeva , da vlasti su odlučile da odbiju njihove instrumente njihovih monetranih politika i napuste svoju nacionalnu valutu. Sobzirom na široku upotrebu neformalne nemačke marke i njenu ulogu , UNMIK prihvatio je ovaj izbor kao “fait accompli” (svršen čin).

Monetarna Stabilnost

U vreme kada je Kosovo izabrala eurozaciju ona je uspostavila zdrav monetarni osnov neophodan za ekonomsku obnovu , društvenog i političkog razvoja u godinama koje dolaze.

Usvajanje eura kao nacionalnu valutu dovelo takođe , monetarnu stabilnost na Kosovu. Rizik od devalvacije nacionalne valute je nestao. CBK , koja deluje kao fiskalni agent Vlade Republike Kosova, ne preduzima nikakvi valutni rizik , i upravlja službene rezerve. Ove rezerve su prvenstveno uložena u zemljama Eurozone, u centralnim bankama i finansijske institucije sa visokim stopama. Privreda Kosova ne može izdržiti značajne rizike . U isti način , euroizacija je sprečila da na Kosovu ima dvojni kurs valute , pravni i neformalni.

Smanjenje troškova transakcija

Uvođenje evra u upotrebi značajno je pojednostavljen i smanjeni troškovi transakcije unutar i van Kosova, pogotovo kada se razmatra značaj trgovine i unutar privrede Kosova. Susedne zemlje , uglavnom bivše jugoslovene republike, ostaju glavni partneri trgovine Kosova. Međutim evro , kao i nemačka marka pre 2002 godine, je u širokoj upotrebi u regionu.

Makroekonomska stabilnost

Euroizacija na Kosovu imala je takođe neki dugoročni političkih ciljeva . Euroizacija na Kosovu se očekuje da podstiče ekonomsku stabilnost , rešiti problem pouzdanosti, ali uglavnom da poveća fiskalnu disciplinu eliminacijom mogućnosti reprodukcije novca da pokrije fiskalne deficite. Nakon dužeg vremena to će dovesti do povećanja direktnih stranih investicija.

Uopšte , euroizacija se očekuje da podstiče ekonomske integracije zemlje, koja je usvojila euro s privredom zemlje izdavanja evra, u ovom slučaju cele eurozone. Usvojilac zemlje već ima jednu jaču ekonomiju ili političke veze sa emitenata raznih zemalja . Euroizacija na Kosovu nije pratila ovu strukturu , jer je to bio direktan rezultat političkog i ekonomskog raspada bivše Jugoslavije, i intervencije Ujedinjenih nacija . Ali gledajući u budunosti , ona zapravo treba da ubrza punu integraciju Kosova u eurozoni .

Trošak Euroizacije

Euroizacija, iako je imala pozitivni efekt na privredu, takođe donela troškove . Čak iako izuzmemo cenu početne promene evro gotovine , gubitak prihoda od “nosiocima prava”, i cena mogućnosti održavanja rezerve fizičkog novca za Centralnu banku , dovodi do značajnih količina . Međutim, troškovi mogu se smatrati pristupačni , u poređenju sa prednostima euroizacije .

Nakon jednostranog usvajanja eura , CBK čuva dostupne rezerve gotovine u cilju snabdevanja privrede, koji se mogu koristiti u izuzetnim okolnostima .

Ako euroizacija nije rešila sve finansijske probleme na Kosovu, iako euroizacia donela ograničenja u pravcu jedne nezavisne monetarne politike, njegove prednosti su nesumnjivo pozitivne , uglavnom jer upotreba evra je uticala na stabilnost finansijskog sektora.