Centralna banka Republike Kosovo pozdravila je zaključke izvedene u izveštaju Evropske komisije (EK) o Kosovu za 2019. godinu, koja prepoznaje posvećenost i reforme preduzete u finansijskom sektoru i takođe daje preporuke za dalja unapređenja.

Izveštaj ističe napredak koji je CBK postigla u oblasti zahteva za kapitalom i upravljanja rizicima banaka nakon stupanja na snagu uredbi o adekvatnosti kapitala i koeficijenta leveridža, koji su u skladu sa okvirom Basel III. Smatra se da je koeficijent adekvatnosti kapitala stabilan i znatno iznad potrebnog regulatornog minimuma od 12%. S druge strane, izveštaj naglašava potrebu za uspostavljanjem nezavisnog organa za oporavak i zaključivanje, kao i za izmenu Zakona o bankama kako bi se definisao ovaj mandat Centralne banke i kako bi se osigurala funkcionalna nezavisnost ovog autoriteta.

Izveštaj EK hvali mere koje je CBK preduzela da ojača transparentnost cena kreditiranja prema potrošačima. Od 2019. godine sve kreditne institucije moraju da koriste evropski standardni obrazac kreditnih podataka za potrošače za aplikacije za kredit, kako bi se obezbedilo adekvatno otkrivanje kreditnih podataka.

Izveštaj posvećuje posebnu pažnju razvoju događaja povezanih sa uticajem pandemije na ekonomiju Kosova, u kom slučaju ističe mere koje je CBK preduzela da pomogne zajmoprimcima da prevaziđu finansijske poteškoće nastale kao posledica krize. U ovom slučaju, izveštaj opisuje regulatorne i nadzorne mere CBK-a, koje su omogućile odlaganje plaćanja rata kredita zajmoprimcima, kao i stvorile olakšice za restrukturiranje kredita.

Na polju osiguranja, u izveštaju se navodi da je CBK nastavila da sprovodi mere Solventnosti I, izmenom Uredbe o izračunavanju minimalnog praga solventnosti, adekvatnosti kapitala i garantnog fonda za neživotne osiguravače, kao i usvajanjem uredbe o likvidaciji osiguravača. Međutim, izveštaj takođe naglašava potrebu za izradom putokaza za sprovođenje mera Solventnost II. Druga oblast koja se obrađuje u izveštaju odnosi se na izmenu Uredbe o upravljanju provizijama i operativnim troškovima neživotnih osiguravača, čime se smanjilo ograničenje odnosa operativnih troškova i ukupnih troškova sa 35% na 24%. U izveštaju se navodi da Centralna banka nije preduzela nikakve neposredne mere za liberalizaciju cena na tržištu osiguranja. Međutim, CBK je septembra ove godine obavestila javnost o zajedničkim pripremama sa Kosovskim autoritetom za zaštitu konkurencije za promenu modela određivanja cene zasnovanog na riziku.

Neuspeh bavljenja pitanjem neosiguranih i neregistrovanih vozila, kao i troškova nastalih u sektoru osiguranja, i dalje su istaknute kao pitanja koja izazivaju zabrinutost u ovom izveštaju. Takođe, nedostatak pokrivenosti Kosova zelenim kartonom, prema izveštaju, i dalje predstavlja finansijsko opterećenje za putnike (osim onih iz zemalja sa kojima Kosovo ima bilateralne ugovore o osiguranju vozila).

Centralna banka Republike Kosovo ostaje posvećena da nastavi sa unapređenjem reformi u finansijskom sistemu kako bi i dalje ojačala i razvijala ovaj sektor, kao i da bi ispunila neophodne kriterijume za napredovanje na polju evropskih integracija.

Politikat Financiare të ndërmarra nga BQK për shtyrjen dhe riprogramimin e kredive zbutën ndikimin negativ tek huamarrësit dhe bankat Guverner Mehmeti poziva grčka poslovanja da povećaju investicije na Kosovu