Guverner Mehmeti je predstavio ekonomska i finansijska kretanja tokom 2022. godine

Guverner Centralne banke Republike Kosovo, Fehmi Mehmeti, predstavio je pred medijima kretanja u ekonomiji i u finansijskom sektoru.

Guverner Mehmeti je na konferenciji za kraj godine rekao da je uprkos svim poteškoćama sa kojima se suočila, CBK je i ove godine uspela da realizuje svoje ciljeve, obezbeđujući stabilan finansijski sistem, koji je poslednjih godina uspeo da se uspešno nosi sa krizama izazvanim pandemijom Covid-a 19, a sada i ruskom agresijom u Ukrajini, ali i da bude jedan od glavnih stubova podrške preduzećima i pojedincima, a time i privredi zemlje.

On je rekao da je privreda Kosova počela 2022. godinu sa veoma dobrom perspektivom, jer je zemlja prolazila kroz godinu u kojoj je, prema procenama Kosovske agencije za statistiku, realna stopa rasta bruto domaćeg proizvoda u 2021. godini iznosila 10,75 procenta.

Međutim, prema rečima guvernera Mehmetija, tokom 2022. godine došlo je do promene globalne dinamike, kao posledica rata u Ukrajini, koji je bio praćen porastom inflacije, promenom monetarne politike i povećanjem kamatnih stopa i usporavanjem u rastu svetske trgovine kao rezultat poremećaja lanca snabdevanja, takođe se odrazilo na ekonomsku aktivnost na Kosovu.

“Prema procenama CBK-a, očekuje se da će BDP u 2022. zabeležiti usporeni rast od 3 do 4 odsto, uglavnom zbog sužavanja domaće tražnje i povećanja uvoza, dok je izvoz imao pozitivan uticaj. Na osnovu podataka zabeleženih do septembra ove godine, rashodi nerezidenata na Kosovu, od kojih je većina iz dijaspore, iznosili su 1,48 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 26,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Takođe, 2022. godina je obeležila bržu stopu rasta doznaka koje dijaspora šalje na Kosovo, koje su do kraja oktobra 2022. dostigle milijardu evra, što predstavlja godišnji porast od 5,5 odsto. Povećanje domaće tražnje na Kosovu tokom ove godine odrazilo se i na veću vrednost uvoza robe, koji je do septembra 2022. godine beležio vrednost od 4,15 milijardi evra ili godišnji rast od 24,6 odsto. S druge strane, robni izvoz je zabeležio vrednost od 688,0 miliona evra, što predstavlja godišnji rast od 27,1 odsto. S druge strane, izvoz usluga do septembra 2022. godine iznosio je 2,05 milijardi evra, što predstavlja godišnji porast od 32,8 odsto, što je nastalo uglavnom kao rezultat povećanja poseta naših sunarodnika i turista zemlji. Rast je karakterisao i uvoz usluga, koji je do septembra 2022. godine beležio vrednost od 901 milion evra“, rekao je guverner Mehmeti.

Kada je reč o stranim direktnim investicijama, njihova vrednost do septembra 2022. godine dostigla je 567 miliona evra, u odnosu na vrednost od 395 miliona evra zabeleženu do septembra 2021. godine.

“Prosečna inflacija do novembra 2022. godine beleži stopu od 11,5 odsto u odnosu na godišnji prosek od 3,4 odsto za 2021. U međuvremenu, stopa inflacije samo za mesec novembar 2021. iznosila je 11,5 odsto, što pokazuje da se suočavamo sa rastućim trendom opšteg nivoa cena. Povećanje stope inflacije na Kosovu uglavnom odražava povećanje cena na međunarodnim tržištima, koje se na Kosovu prenosi kroz povećanje cena uvezene robe. Što se tiče finansijskog sistema, veoma je važno napomenuti da je Kosovo uspelo da izgradi zdrav finansijski sistem, koji se ne samo pokazao sposobnim da se nosi sa krizama izazvanim pandemijom i ruskom agresijom u Ukrajini, ali i zauzima veoma važnu ulogu u podršci privredi da se suoči sa krizom sa najmanjim mogućim posledicama. Ukupno, imovina finansijskog sistema je 30. oktobra 2022. godine vredela 9,43 milijarde evra, uz godišnji porast od 10,2 odsto“, rekao je dalje guverner Mehmeti.

Bankarski sektor, kao glavna komponenta finansijskog sistema u zemlji, i ove godine igra veoma važnu ulogu u podršci privredi zemlje kroz nastavak tempa kreditnog rasta i očuvanja nivoa održivosti.

Do oktobra 2022. godine vrednost novih kredita bankarskog sektora iznosila je 1,59 milijardi evra, što predstavlja godišnji porast od 13,6 odsto, dok je ukupna vrednost aktivnih kredita u bankarskom sektoru do septembra 2022. godine iznosila 4,27 milijardi evra, što predstavlja godišnje povećanje od 18,4 odsto, u odnosu na isti period prošle godine.

“Vredi istaći dobar kvalitet kreditnog portfolija sa stopom nenaplativih kredita od samo 2,0 odsto u oktobru 2022. Pokrivenost nenaplativih kredita sa provizijama za kreditne gubitke ostaje na visokom nivou od 151,2 odsto, što svedoči o adekvatnom nivou provizija u bankarskom sektoru. Ukupno, aktiva bankarskog sektora nastavila je trend rasta tokom ove godine, dostigavši vrednost od 6,46 milijardi evra u oktobru 2022. godine, što predstavlja godišnji porast od 12,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Bankarski sektor i dalje uživa visoko poverenje javnosti, a to poverenje izražava i kontinuirano povećanje depozita. U oktobru 2022. godine ukupna vrednost depozita bila je oko 5,3 milijarde evra, što predstavlja godišnji porast od 14,2 odsto. Stopu rasta ukupnih depozita uglavnom diktiraju depoziti stanovništva, kategorija koja dominira strukturom ukupnih depozita u bankarskom sektoru sa učešćem od 67,6 odsto u ukupnim depozitima, koji su do oktobra 2022. godine zabeležili godišnji rast od 11,5 odsto”.

Prosečna kamatna stopa na kredite u oktobru 2022. bila je 6,2 odsto, što je više u odnosu na stopu od 6,0 odsto zabeleženu u oktobru 2021. U međuvremenu, prosečna kamatna stopa na depozite je zabeležila rast sa 1,3 odsto koliko je iznosila u oktobru 2021. godine na 1,5 odsto u oktobru 2022.

Pokazatelji finansijskog zdravlja bankarskog sektora nastavili su da pokazuju visok nivo stabilnosti u svim aspektima.

Bankarski sektor i dalje ima visoke pokazatelje adekvatnosti kapitala od 15,8 odsto na kraju oktobra, što je i dalje značajno iznad minimalnog regulatornog nivoa od 12,0 odsto.

Likvidnost bankarskog sektora ostaje na visokom nivou. Odnos likvidne imovine i kratkoročnih obaveza u julu iznosio je 34,5 odsto, što je više od potrebnog regulatornog minimuma od 25,0 odsto.

Do novembra 2022. godine obrađeno je 15,8 miliona transakcija ukupne vrednosti preko 14,7 milijardi evra. U poređenju sa transakcijama prethodne godine, obim transakcija je povećan za blizu 21,6 odsto, dok je vrednost transakcija smanjena za 3,5 odsto.

Tokom ove godine imamo značajno povećanje broja POS transakcija, ali i onih na bankomatima banaka, koji su do novembra 2022. godine dostigli 23,5 miliona uz povećanje od 42,0 odsto, dok je broj transakcija na bankomatima iznosio 18,1 milion ili povećanje od 7,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Pozitivne pomake imamo i u sektoru osiguranja, gde je imovina ovog sektora u septembru 2022. godine zabeležila vrednost od 259,0 miliona evra, odnosno godišnji rast od 10,0 odsto.

Čak je i penzioni sektor tokom ove godine karakterisao rast u odnosu na prethodnu godinu. Ukupna vrednost imovine penzionog sektora u septembru 2022. dostigla je 2,3 milijarde evra u poređenju sa 2,2 milijarde u septembru 2021, što odgovara godišnjem porastu od 4,2 odsto.

Što se tiče sektora mikrofinansijskih institucija i nebankarskih finansijskih institucija, do oktobra 2022. godine imovina ovog sektora dostigla je vrednost od 386,1 milion evra, što predstavlja godišnji porast od 12,6 odsto. Ukupno, aktivni krediti ovog sektora u oktobru su dostigli vrednost od 276 miliona evra, odnosno godišnji rast od 18,4 odsto.

CBK je nastavila svoju posvećenost i u funkciji zaštite prava potrošača finansijskih usluga, čime direktno služi zaštiti interesa građana. Do novembra ove godine, broj žalbi koje je razmotrila CBK dostigao je 810 žalbi.

“Što se tiče unutrašnjih dešavanja, CBK je takođe nastavila tokom 2022. godine sa unapređenjem i razvojem svojih profesionalnih kapaciteta u svim oblastima svog delovanja. Uprkos stvorenoj situaciji i ne baš povoljnim uslovima na međunarodnim tržištima, Centralna Banka Republike Kosovo je uspela da održi svoju finansijsku stabilnost i dobar učinak institucije, stvarajući pozitivan finansijski rezultat. CBK ostaje posvećena da nastavi svoju aktivnost u službi stabilnosti i razvoja privrede zemlje, stvarajući uslove za razvoj stabilne finansijske infrastrukture, u skladu sa savremenim razvojem u ovoj oblasti, uključujući razvoj novih segmenata finansijskog sistema kao što je tržište kapitala, koji zahteva širu međuinstitucionalnu koordinaciju”, rekao je guverner Mehmeti.

Pobeda u međunarodnoj arbitraži protiv finansijske institucije Iute Credit, prema njegovim rečima, jasno je dokazala da je CBK bila i ostaje uverena u zakonitost svojih odluka, ne samo u odnosu na ovu instituciju, već i u odnosu na svaku instituciju koja obavlja finansijsku aktivnost u zemlji. Tokom poslednjih godina, 14 licenci/registracija finansijskih institucija je oduzeto i svi predmeti u sudovima su imali pozitivan ishod za CBK.

Na ovoj konferenciji dodeljena je i tradicionalna nagrada za „Mlade ekonomiste”. Gde je stručna komisija ocenila tri najbolja rada mladih istraživača; studentkinja Njomza Jupa sa Univerziteta “Haxhi Zeka” u Peći, studentkinja Anise Murseli sa “Yale University” u SAD i studentkinja Rozafa Hajdari sa Univerziteta “Haxhi Zeka“ u Peći.