Guverner Mehmeti je izneo realizovane aktivnosti CBK-a tokom 2020. godine

Guverner Centralne banke Republike Kosovo, Fehmi Mehmeti, na konferenciji za štampu na kraju godine, rekao je da uprkos poteškoćama sa kojima se suočava država, CBK je uspela da postiže svoje ciljeve, osiguravajući stabilan finansijski sistem, koji ne samo da je uspeo da se izbori sa nepovoljnim ekonomskim kretanjima u zemlji, već je postala i jedan od glavnih stubova podrške kompanijama i pojedincima koji su se suočili sa finansijskim poteškoćama zbog pandemijske krize.

U skladu sa novim uslovima koji su stvoreni nakon izbijanja pandemije, CBK se pokazala proaktivnom i reagovala brzo kako bi održao normalan rad i stabilnost finansijskog sistema i, istovremeno, stavila finansijski sistem na uslugu ekonomije.

Na ovaj način, prema guverneru Mehmeti, od prvih dana ograničenih mera, CBK je aktivirala Tim za neprekidni rad, koji je imao zadatak da prati i daje uputstva koja obezbeđuju nesmetan rad CBK-a i finansijskog sistema uopšte.

Tokom celog vremena obezbeđeno je redovno funkcionisanje sistema plaćanja i snabdevanje gotovinom u celoj zemlji, uključujući ovde područja koja su bila izolovana tokom dužeg vremenskog perioda.

„Doprinos bankarskog sektora u podršci ekonomiji bio je veoma važan i u smislu nastavka kreditiranja, uprkos povećanju nivoa rizika sa kojima se suočavaju banke. Tokom perioda januar-oktobar 2020. godine vrednost novih kredita izdatih od bankarskog sektora iznosila je 1,2 milijarde evra, dok je ukupna vrednost aktivnih kredita u bankarskom sektoru u oktobru 2020. godine iznosila 3,2 milijarde evra, što predstavlja godišnji porast od 7 odsto. Trenutno, čak i nakon preduzimanja svih ovih ne baš uobičajenih mera za bankarski sektor i sa ekonomijom koja se nalazi u fazi recesije, bankarski sektor Kosova nastavlja da ima visok nivo stabilnosti i spreman je da igra svoju ključnu ulogu u procesu ekonomskog oporavka. Paket ekonomskog oporavka koji je skoro usvojen od Skupštine Kosova predviđa veoma važnu ulogu za bankarski sektor. Veoma važan deo ovog paketa zasnovan je na šemama kreditnih garancija i subvencijama kamata, što će olakšati i poboljšati tok bankarskog finansiranja prema ekonomiji zemlje. Ukupna aktiva bankarskog sektora nastavila je trend rasta tokom ove godine, dostigavši vrednost od 5,05 milijardi evra u oktobru 2020, što predstavlja godišnji rast od 10,3 procenta. Bankarski sektor i dalje uživa veliko poverenje javnosti, što se takođe izražava i stalnim rastom depozita. U oktobru 2020. godine ukupna vrednost depozita iznosila je oko 4,1 milijarde evra, što predstavlja godišnji porast od 8,7 procenata. Stopu rasta ukupnih depozita uglavnom diktiraju depoziti domaćinstva, kategorija koja dominira u strukturi ukupnih depozita u bankarskom sektoru sa učešćem od 67 procenata u ukupnim depozitima, što je u 2020. godini zabeležilo rast od 7,3 procenta. Kamatne stope na zajmove nastavile su pad, spuštajući se na 6,3 procenta sa 6,5 procenata u istom periodu prošle godine, što ukazuje na neprekidno olakšavanje pristupa bankarskom finansiranju“, rekao je guverner Mehmeti.

On je dao do znanja da stopa nenaplativih kredita blago se povećala za samo 2,7 odsto u oktobru 2020. u poređenju sa 2,2 odsto prošle godine, ali pokrivenost nenaplativih kredita sa  provizijama za kreditne gubitke ostaje na visokim nivoima od 140 odsto, što svedoči o adekvatnom nivou provizija u bankarskom sektoru.

Bankarski sektor i dalje ima visok nivo dovoljnosti kapitala od 16,9 procenta u oktobru 2020. godine, u poređenju sa 16,5 procenata u prethodnoj godini, koji i dalje ostaje znatno iznad minimalnog regulatornog nivoa od 12,0 procenata.

Sa ciljem održavanja zdravih nivoa kapitala unutar bankarskog sistema i podržavanja ekonomije Kosova putem pozajmljivanja, CBK je odlučila da obustavi raspodelu dividendi od strane banaka za 2019. i 2020. godinu.

„Osim bankarskog sektora, mikrofinansiranje i nebankarske finansijske institucije takođe imaju važnu ulogu u kreditnom finansiranju ekonomije Kosova, koje se uglavnom usredsrede na davanje mikrokredita. Ukupna vrednost kredita ovog sektora u oktobru 2020. bila je 220 miliona evra, što predstavlja godišnji porast od 1,4 odsto. U sektoru osiguranja, do septembra 2020. godine, zabeležen je blagi pad aktivnosti. Bruto napisane premije do septembra 2020. godine iznosile su 72,3 miliona evra, što predstavlja pad od 2,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Odštetu koju je sektor osiguranja platio tokom ovog perioda iznosila je 35 miliona evra, sa blagim rastom u odnosu na isti period prošle godine kada je iznosila 34,5 miliona evra. Ukupna aktiva sektora osiguranja nastavila je da raste tokom ove godine, dostigavši iznos od 214,3 miliona evra u septembru 2020. godine, sa godišnjim rastom od 9,3 procenta. Kao ishod pogoršane finansijske situacije i neispunjavanja zakonskih zahteva za kapital, kao i radi poboljšanja finansijske situacije, u cilju zaštite osiguranika i osiguravanja finansijske stabilnosti sektora, CBK je tokom ove godine odlučila da stavlja pod privremenom upravljanjem osiguravajuće društvo „Kosova e Re“. Ova odluka je nastavak niza mera koje je CBK preduzela da poveća održivost sektora osiguranja, kako bi se obezbedio stabilan sektor i u skladu sa zakonskim zahtevima CBK-a. Što se tiče sektora penzija, uprkos padu vrednosti investicija na početku pandemije, učinak međunarodnih finansijskih tržišta se poslednjih meseci neprekidno poboljšavao i vrednost pada vrednosti ovih investicija već se oporavila. Povraćaj u investicije Kosovskog fonda za penzijsku štednju do kraja septembra 2020. bio je pozitivan sa stopom od 12,5 odsto“, rekao je guverner Mehmeti.

Paket ekonomskog oporavka predviđa ubrizgavanje značajne količine novca u ekonomiju (oko 220 miliona evra), što omogućava penzijskim doprinosiocima da povuku 10 posto njihove penzijske štednje.

Što se tiče ovog pitanja, CBK je igrala veoma važnu ulogu u operativnoj realizaciji ovog procesa, omogućavajući fondovima da imaju podatke o bankovnim računima doprinosioca penzija putem Registra bankovnih računa u cilju overavanja računa doprinosioca, i eliminisanje mogućih grešaka u izvršenju plaćanja „10 postotka“.

Tokom 2020. godine, CBK je ispunila obezbeđivanje kvalitativnog i kvantitativnog snabdevanja evro novčanica i kovanica za bankarski sektor u cilju izmirivanja gotovinskih transakcija ekonomije i građana.

U cilju što delotvornijeg suočavanja sa stvorenim uslovima, CBK je bila u stalnoj koordinaciji sa svim institucijama Kosova, finansijskim institucijama na Kosovu, privrednim komorama kao i međunarodnim finansijskim institucijama, održavajući vrlo česte sastanke za obezbeđivanje preduzimanje odgovarajućih i pravovremenih mera protiv potreba ekonomije.

Takođe, CBK je od početka bila deo međuinstitucionalne grupe za izradu vanrednih mera za pomoć ekonomiji, a zatim i za izradu plana ekonomskog oporavka, koji je pre nekoliko dana usvojen od Skupštine Kosova donošenjem Zakona o ekonomskom oporavku.

On je dao do znanja da zahvaljujući komunikaciji CBK-a je postignuto usvajanje RFI-a (Rapid Financing Instrument) iz MMF-a u iznosu od 52 miliona evra za pokrivanje hitnih i privremenih potreba platnog bilansa kao ishod pandemije COVID – 19.

Takođe, nakon koordinacije sa centralnim bankama u regionu, Evropska centralna banka odobrila je zahtev CBK-a za uspostavljanje linije repo finansiranja u iznosu od 100 miliona evra. Ova linija finansiranja omogućava CBK-u da pozajmljuje likvidnost u evro valuti od Evrosistema, kako bi odgovorila na moguće potrebe za likvidnošću finansijskih institucija na Kosovu u slučaju nefunkcionisanja tržišta zbog pandemije COVID-19.

Videvši da ekonomija zemlje ulazi u izraženu krizu, gde se kompanije i građani suočavaju sa velikim finansijskim poteškoćama, CBK je na osnovu najboljih međunarodnih praksi i u saradnji sa zajmodavnim institucijama na Kosovu, preduzela niz mera za pomoć ekonomiji radi što lakšeg suočavanja sa izazovima ove krize.

„Ove mere su se u početku sastojale u primeni moratorijuma na otplatu zajma bez ikakvih kaznenih mera za sve zajmoprimce na koje je pandemija negativno uticala. Ovaj moratorijum privremeno je rasteretio zajmoprimce tereta otplate kredita, poboljšavajući na ovaj način njihov položaj likvidnosti za finansiranje drugih potreba. Po završetku perioda moratorijuma, CBK je objavila vodič za restrukturiranje kredita kako bi postavila kriterijume na kojima treba da se zasniva proces restrukturiranja kredita za zajmoprimce koji su se naišli na finansijske poteškoće kao ishod pandemije. Vodič za restrukturiranje kredita omogućio je olakšanje kreditnog opterećenja zajmoprimaca bez impliciranja bilo kakvog pogoršanja njihove klasifikacije u registru kredita Kosova“, rekao je između ostalog guverner Mehmeti, dodajući da CBK ostaje posvećena nastavku svoje aktivnosti u službi stabilnosti i razvoja ekonomije zemlje, stvarajući uslove za razvoj održive finansijske infrastrukture, u skladu sa savremenim dešavanjima u ovoj oblasti, uključujući i razvoj novih segmenata finansijskog sistema kao što je tržište kapitala, koje zahteva široku međuinstitucionalnu interakciju.

Takođe, mere koje preduzete od CBK-a ocenjene su kao vrlo adekvatne, kako od domaće javnosti, tako i od međunarodnih finansijskih institucija kao što je Međunarodni monetarni fond u članu IV.  Izveštaja o Kosovu, Svetska banka, izveštaj Evropske komisije o Kosovu za 2019. godinu i izveštaj američkog Stejt departmenta o investicionoj klimi za Kosovo za 2020. godinu.

Angažovanje CBK-a je procenjena i od Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i Kancelarije poverenika za jezike, koji su CBK-u dodelili nagradu „Najbolja praksu u sprovođenju zakona  za korišćenje jezika“ za 2020. godinu.

a ovoj konferenciji, guverner Mehmeti dodelio je nagradu „Mladi ekonomista“, gde na osnovu procene stručne komisije za procenu ovih dela pobedio je Qendrim Shkodra sa temom „Kosovska ekonomija u pandemiji, uticaji COVID-19 na domaću i međunarodnu ekonomiju“.

Prema predviđanjima CBK-a, očekuje se da će ekonomija Kosova 2020. godine da zabeleži pad za 7,2 procenta u vrednosnom iskazu, što predstavlja najteži udarac za ekonomiju u poslednjih 20 godina.

Značajan uticaj na pad ekonomske aktivnosti na Kosovu su imale i mere za ograničavanje kretanja iz drugih zemalja, gde su od podataka zabeleženih do septembra 2020. godine izdaci nerezidenata na Kosovu, od kojih je većina iz dijaspore, 470 miliona evra, što predstavlja smanjenje od oko 60 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Ali dijaspora je nastavila da pomaže ekonomiji i u vreme pandemije.

Vrednost doznaka primljenih do oktobra 2020. bila je 796,5 miliona evra, što predstavlja godišnji porast od 12,9 odsto.

U pogledu stranih direktnih investicija, njihova vrednost do septembra 2020. godine iznosila je 250,6 miliona evra, u odnosu na vrednost od 216,4 miliona evra zabeleženih do septembra 2019. godine.