U okviru Međunarodne nedelje novca , zvaničnici Centralne banke Kosova održali su predavanje sa studentima Univerzitet Prizrena “Ukshin Hoti”, na temu “Projekat hartija od vrednosti Vlade Kosova ”. Na ovom predavanju rečeno je da bankarski sistem na Kosovu je efikasan i stabilan. Dok je razvoj tržišta hartija od vrednosti Vlade doprineo u razvoju pravne institucionalne infrastrukture , od kojeg ima korist ceo finansijski sistem . Zamenik guvernera za bankarske operacije u CBK, Lulzim Ismajli rekao je da projekat vrednonosnih papira uspešno je implementiran na Kosovu i da je veoma važan za funksionisanje jedne normalne države. Ovaj projekat je već podržan od strane Departmana Američkog Trezora . “Na strani duga , razlikujemo dva duga, unutrašnji dug i spoljni dug. Unutrašnji dug je projekat hartija od vrednosti koji je razvijen u 2011 godine u saradnji između Ministarstva finansija i CBK. Dok spoljni dug je dug koji Vlada Kosova povremeno prihvata za specifične projekte koji se sprovode na Kosovu. Ja ću pomenuti dva projekta spoljnog duga. Na primer, je projekat vodosnabdevanja koji je realizovan za grad Prištinu dok drugi projekat bio je projekta za centralno grejanje “Termokos” koji je takođe implementiran za grad Prištinu, rekao je on. “Do sada domaći dug je dostigao 13.5% bruto domaćeg proizvoda. Dug je dodatni izvor prihoda za Vladu Kosova”, dodao je on . U međuvremenu direktor za upravljanje sredstava , Shkëndije Nahi objašnjavajući značaj hartije od vrednosti , istakla da je prva aukcija započela 2012 godine, u kojoj su sve banke učestvovale u zemlji.
“Što se tiče razvoja tržišta hartija od vrednosti prva aukcija je održana u januaru 2012 godine gde su učestvovale sve banke na Kosovu i ova aukcija je uspešno započela , a sve aukcije nakon toga i dalje ostaju uspešne . Što se tiče tržišta državnih vrednonosnih papira , pravna infrastruktura hartija od vrednosti je razvijena prije početka aukcija”, rekla je ona.
Studenti su bili zainteresovani za poznavanje javnog duga i čak su imali pitanja za zamenika guvernera , Ismajli. “Budući da budžet Kosova je odobren u vrednosti od dve miliarde evra pretpostavljamo da će ove godine stopa ekonomskog rasta imati deficit pokrivenosti ovog deficita će povećati udio ukupnog domaćeg duga i može premašiti dozvoljenu stopu od 20 procenata BDP. Koliko će biti država likvidna u tome”, upitao student Fisnik Haziraj. Zamenik guvernera odgovarajući na pitanje studenta rekao je da je prema zakonu o javnom dugu , Vladi Kosova dozvoljeno da pozajmi do 40 odsto bruto domaćeg roizvoda.