U okviru Međunarodne nedelje novca , zvaničnici Centralne banke Kosova održali su predavanje studentima Univerziteta u Prizrenu “Ukshin Hoti”, sa temom “Projekat hartija od vrednosti Vlade Kosova”. U ovom predavanju je rečeno da bankarski sistem na Kosovu je stabilan i održiv. Dok razvoj tržišta državnih hartija od vrednosti doprineo razvoju zakonske i institucionalne infrastrukture, od kojih je koristio čitav finansijski sistem. Zamenik guvernera za bankarske operacije u CBK, Lulzim Ismajli je rekao da projekat hartija od vrednosti je sproveden uspešno na Kosovu i veoma je značajan za funksionisanje normalne države. Ovaj projekat je podržan od strane Departmana Američkog Trezora. “Za deo duga razlikujemo dva duga unutrašnji i spoljni dug. Unutrašnji dug je projekat hartija od vrednosti koji je razvijen u 2011 u saradnji između Ministarstva finansija i CBK. Dok spoljni dug je dug koji Vlada Kosova uzima s vremena na vreme za određene projekte koje realizuje na Kosovu . Ja ču spomenuti dva projekta spoljnog duga n.p , je projekat vodovoda koji je realizovan za grad Prištinu dok drugi projekat je centralno grejanje “Termokos” koji takođe je implementiran za Prištinu , rekao je on. “Unutrašnji dug je do sada dostigao 13.5% bruto unutrašnjeg produkta. Dug je dodatni izvor prihoda Vlade Kosova”, dodao je on. Dok direktor upravljanja sredstava, Shkëndije Nahi objašnjavajući značaj hartija od vrednosti istakla da je prva aukcija počela u 2012, gde su prisustvovale sve banke u zemlji.
“Što se tiče razvoja tržišta hartija od vrednosti prva aukcija je održana u januaru 2012 gde su prisustvovale sve banke na Kosovu i ova aukcija je bila uspešna i sve aukcije nakon ovoga su i dalje bile uspešne . Što se tiče tržišta državnih hartija od vrednosti pravna infrastruktura hartija od vrednosti je razvijena pre početka aukcije”, rekla je ona.
Studenti su bili zainteresovani za poznavanje javnog duga i čak su imali pitanja za zamenika guvernera, Ismajli. “Sobzirom da je budžet Kosova odobren u vrednosti od dve milijarde evra pretpostavljamo da će ove godine stopa privrednog rasta imati deficit i pokrivenosti ovog deficita će povećati udeo ukupnog domaćeg duga a može premašiti dozvoljenu stopu od 20 procenta BDP. Kolika će likvidnost države biti u tome ”, pitao je student Fisnik Haziraj. Zamenik guvernera odgovarajući na pitanje studenta rekao da je prema zakonu o javnom dugu , Vladi Kosova dozvoljeno da pozajmi do 40 odsto bruto domaćeg proizvoda.