11/06/2016
Guverneri , ministri finansija i šefovi poreskih uprava zemalja regiona su zajedno dva dana u Crnoj Gori gde su razgovarali o problemima i izazovima sa kojima se suočavaju institucije koje oni upravljaju uopšte kao i ekonomije posebno.
Guverner Centralne banke Republike Kosova, Bedri Hamza je učestvovao , što ga čini jednim od panelista koji je doprineo u sveobuhvatnom debati i veoma aktuelnim na Samitu ministra finansija i guvernera i šefova poreski uprava u regionu koja je održana u Bečićima Crna Gora.
Glavne ovogodišnje teme po nazivu Finansijska stabilnost regiona u promenjenim globalnim okolnostima“ u organizaciji magazina NIN u saradnji i uz podršku Ministarstva finansija i Centralne banke Crne Gora kao i drugih sponzora koje su razmatrane od panelista Guvernera centralnih banka regiona bili su: Moguće posledice novih politika FED i ECB monetarne politike; Kamatne stope i kursevi nacionalnih valuta Zapadnog Balkana; Kvantitativnog popuštanja u zemljama regiona – koristi i troškovi ; veoma niska stopa inflacije – razlog za slavljenje ili razlog za zabrinutost ; Evro kao kovani novac kao i prednosti i mane;Budućnost Evrozone i moguće posledice za region; Stres-testovi i sistemski rizik u bankarskom sektoru – osam godina posle propasti Lehman Brothers; Bankarski nadzor – najbolja prevencija od lečenja , kao i novi modeli regionalne saradnje.
Na otvaranju panela , Guverner Centralne banke Crne Gore g. Milojica Dakić je govorio o napretku i razvoju koje karakterišu bankarski sistem u zemlji, on je tom prilikom pomenuo ključne pokazatelje razvoja u zemlji i pomenuo realni sektor privrede, strana ulaganja kao važna komponenta koja pomaže u održivost ekonomskog sistema.
On je dodao da sastanci ove prirode u kontekstu samita i dalje biti most regionalne saradnje i da će stalno imati podršku pored drugim institucijama zemlje i Centralne banke Republike Crne Gore, rekao je između ostalog u svom govoru g. Dakić.
Učestvujući u panel diskusiji guvernera “Ključni izazovi monetarne politike i supervizije banaka u 2016”, guverner Hamza je zahvalio organizatorima samita na odličnoj organizaciji navodeći da su sastanci na ovom nivou i izrada temama koje se raspravlja uvek u opšte dobro bilo za učesnike bilo za zemlje koje se zastupljaju u ovom događaju .
U nastavku govora o nedavnim dostignućima finansijskog sektora i naporima koji su napravljeni za nastavak, kao i njihove povezanosti sa teme diskusije i razgovora u ovom panelu , između ostalog je izjavio: Na Kosovu imamo rast među najvećim u regionu , koja se kreće u proseku od 3.8-4 %“, koji rast izgleda visok ali za privredu naše zemlje kao što je naša na osnovu njenog ekonomskog razvoja nije dovoljno. Mi se suočavamo sa visokim trgovinskim deficitom . Takođe imamo visoku stopu nezaposlenosti i stranih investicija nije dovoljno.
U nastavku guverner Hamza se fokusirao na bankarski sistem zemlje , koji se sastoji od 10 banaka, od kojih osam sa stranim kapitalom , i dve lokalne , dok tri najveće banke dolaze iz zemalja EU i sve po govoru guvernera Hamza, ove banke su donele dobro iskustvo modernog bankarstva. Sistem je likvidan , dobro kapitalizovan , obeležio rezultate u kreditiranju beležeći povećanje od 9.7 % u poređenju sa pre godinu dana 6.3% aktive i preko 4 % povećanje depozita. Takođe obeležen je pozitivni pokazatelj i kod nastavljenog pada kamatne stope na kredite koji se približavaju stopama koje imaju zemlje u regionu. Prema govoru , guvernera Hamza, Kosovo je prvi sa najnižim nivoom nekvalitetnih kredita koji ove godine su obeležili šifru od 5.6% što je dobar pokazatelj održavanja stabilnog sistema. Takođe guverner je rekao da kreditiranje može i dalje rasti , ali to pripada biznisu da konkurišu sa detaljnim planovima i dobrih poslovnih planova kako bi bili atraktivni i za relevantnu banku koja će obezbediti kredit .
A u vezi teme koja je odnosila sa upotrebom evra na Kosovo i Crnu Goru, guverner je istakao prednosti i ograničenja koju kao privreda zemlje imamo u ovom slučaju. Među indikatora koji ograničavaju Kosovo da upotrebe i monetarne određene instrumente su: nemogućnost da intervenišu u kamatnoj stopi , koja po njemu mi nemamo referent osnovne stope koje druge banke imaju u svojim monetarnim politikama , takođe u stabilnost cena ne možemo da intervenišemo. Neminovno smo na putu u pravcu Evrozone i učimo iz iskustva drugih zemalja i čvrsto verujemo da je jedini naš cilj da budemo deo Evrosistema, mi ćemo ispuniti sve zahteve i izazove koji proističu u našem putovanju u pravcu Evrozone , rekao je Hamza . Isto mišljenje imao je i guverner Crno Gore koji je rekao da mi i Kosovo ne tražimo beneficije na tom putu , ali samo tražimo da postanemo član slični drugim zemljama. Dok upitan u debati na temu niskog nivoa nekvalitetnih kredita koje Kosovo ima, guverner Hamza je naglasio da je prioritet takvog učinka je činjenica da se radi o novom sistemu bankarstva izgrađen na osnovu bankarstva zasnovani na moderne propise, gde dominiraju banke koje posluju u zemljama koje su dovele osim monetarni svoj kapital i potrebe i iskustva i najboljih praksi modernog bankarstva. Centralna banka je takođe dosledno usvojila moderne propise koji su zasnivani na naj konzervativni nadzor a svakako u rizik, treba naročiti istaknuti i rezultat je obeležen u povećanje efikasnosti sudova ka sprovođenju i izvršenju predmeta od strane privatnih izvršioca. Takođe , banke su opreznije u oceni izdavanja kredita na osnovu dobrog poslovnog plana tog kredita.
S pojavom krize , CBK je konstantno realizovala stres testove bazirane na primere zemalja koje su pretrpele krizu. Neobično veliku ulogu igraju i propisi i pravni okvir usklađeni sa EU Bankarski sistem u zemlji je dobio neprekidnu međunarodnu pomoć koja je pomogla u izgradnji nadzora osnovane na modernim i striktnim propisima. Vrhunac nekvalitetnih kredita bio je u vremenima krize negde u 8.7 % što je najniži od većina zemalja regiona koje se suočavaju sa dvocifrenu stoje ovih krediti.
U Panel diskusiji guvernera osim domaćina g. Milojica Dakić, prisustvovali su predstavnici Kosova, Makedonije, Bosne i Hercegovine , kao i Slovenije i Hrvatske . Dok prvog dana Samita razvili svoje sesije i Panel ministarstva finansija Crne Gore , Srbije, Bosne i Hercegovine, Kosova i predstavnici Hrvatske. Ovom prilikom ministar Hoti je govorio o razvoju i koracima preduzetim od strane Ministarstva finansija i Vlade Kosova za stvaranje dobrog ambijenta /prostora/ i dobre klime bilo za lokalno poslovanje ili potencijalnim investitorima .
Tema koja je razvijena u Panel je “ Održivost javnih finansija bez žrtvovanja ekonomskog rasta“. Takođe istog dana je razvio svoje radove i Panel poreske uprave regiona pod nazivom ”Reforma poreske uprave i borbu protiv sive ekonomije ”. Samit u Bečiće je najveća organizacija u regionu gde svake godine učesnici ekonomije, glavni akteri zemalja razgovaraju /diskutuju/ o izazovima sa kojima se suočavaju njihove zemlje i ispita mogućnost povećanja performansi koji i vožnji rast za ekonomije u njihovim zemljama.