09/06/2010

Centralna Banka u saradnji sa Medjunarodnu  Civilnu Kancelariju  ICO organizovali su  konferenciju na temu :
Izvori finansiranja za ekonomski rast : “Ima li dovoljno novca na Kosovu”
 
Centralna Banka Republike Kosova u saradnji sa Medjunarodnu Civilnu Kancelariju  (ICO) organizovali su zajednicku konferenciju pod nazivom: Izvori finansiranja za ekonomski rast: Ima li dovoljno novca na Kosovu ? Konferencija je predstavljena od panela u sastavu od : g.Gani Gërguri, zamenik guvernera CBK-a , g.Andrea Capusseal, predstavnik Jedinice za Ekonomska i Fiskalna Pitanja  Medjunarodna Civilna Kancelarija  ,g.Nexhat Kryeziu ,zamenik guvernera CBK-a , g.Robert Wright , direktor Raiffeissen Banke na Kosovu, g. Shpend Ahmeti , direktor Instituta GAP ,g.Selim Thaçi, direktor Direkcije Makroekonomije za  MEF kao i g.Sokol Havolli , direktor Ekonomskih  analiza. Na ovoj konferenciji prisustvovali su predstavnici bankarskog sistema na Kosovu, predstavnici  industrije osiguranja kao i predstavnici i iz razlicitih finansijskih institucija .
Guverner Centralne Banke Republike Kosova g.Hashim Rexhepi u svom govoru u konferenciji , izmedju ostalog je naglasio: U poslednjih nekoliko godina javni sektor je pojacao napore  i kao rezultat toga imao je rast UBP-a u proseku 6 %. Globalna finansijska kriza imala je blagi uticaj na  u rast UBP-a na Kosovu , usporavajuci na 4 % u 2009 .  Da bi postigli bolji zivotni standard,  treba imati veci privredni rast nego zemlje u regionu .  U poslednjih nekoliko godina ucinjeni su vazni koraci sagradjena je nasa ekonomija skoro od nule , sto takodje postoji sastavni deo trzista i medjunarodne integracije” .  Po njegovom misljenju, Kosovo trebalo bi uskoro uci u fazu sireg investicionog  perioda  kako bi bili u stanju da postignu privredu u regionu. Ukoliko zelimo da poboljsamo zivotni standard i priblizimo se nivou  UBP po glavi stanovnika u regionu, Kosovska ekonomia trebala bi bude brza u rastu  od ostalih, rekao je guverner  Rexhepi , dodajuci da bi se osigurao ekonomski rast ,prednost bi trebalo biti kombinacija svih izvora finansiranja , kao sto su privatne , javne i strane investicije.  To se moze najbolje uciniti, obezbedjujuci okvir i sredinu za veci i stabilan ekonomski  rast .    
Postavlja se pitanje ko treba da finansira nas privredni rast : dali treba Vlada , dali nas privatni sektor , ili stranci (ili nasi emigranti)?  Kao pozeljna  ce biti kombinacija svih izvora finansiranja, jer cemo videti uzajamno sudestvovanje medju izvorima finansiranja , izmedju ostalog je rekao guverner Rexhepi.
 “Makroekonomski okvir za privredni rast “, bila je tema predstavljena od g. Renzo Daviddi, sef  Kancelarije Evropske Komisije. Po njegovom misljenu pristup u finansije je jedna od glavnih prepreka za privatni sektor na Kosovu. Kosovo ima ulozen novac oni mogu se videti i od veci bankarski depozita, ali je cena finansiranja je visoka zbog uocenog rizika od strane banaka. Sve prema njegovim recima , poboljsanje stanja regularnih tela bice vazno za proces privatizacije na Kosovu, kao na sektoru energetike tako i na sektoru telekomunikacije.  Jedno od glavnih pitanja koje treba resiti je , a posebno u pravcu u kome se krecemo , brza privatizacija , je pitanje regulativnih tela  i nacinu kako mogu da intervenisu u njihovu nezavisnost i nacin na koji mogu izazvati konkurenciju.  Navodeci korake koje treba preduzeti  kako bi imali privredni rast, g.David, rekao je da fiskalna diciplina i mere za povecanje prihoda su kljucni koraci koji se trebaju preduzeti u buduce, ali po njegovim recima , za povecanje prihoda povecace se akciza na duvan, alkohol i gorivo, ovo je jedno od tacaka sporazuma sa MMF-om. “ Stabilno  makroekonomsko okruzenje je neophodno za finansiranje i podsticanje ekonomskog rasta, jasno ima uticaj na privlacenje investicija i to nije dovoljno ” rekao je izmedju ostalog u svom govoru  g.David.
Dok, g.Sokol Havolli na temu “ Uloga doznaka”, izmedju ostalog je naglasio da ukupni prihod od emigranata u toku ove godine prekoraca iznos od 4 miliardi euro, od kojih , po njemu 28 % su njihova ustedjevina , dok 12 % od ukupnih prihoda oni salju u obliku finasijskih posiljaka za podrsku njihovim porodicama na Kosovu.  Prema njemu,  posiljke emigranata  za  2009  su   505 miliona euro ili 14 % UBP-a na Kosovu .  Prema g. Havolli iznos koji salju emigranti ukazuju na ogroman potencijal za ulaganja na Kosovu. Tokom prosle godine doslo je do pada od   5 % posiljaka od emigranata  dok u prvom tromesecju ove godine  preliminarni podaci govore za blago povecanje od 2 %.
Dok g.Robert Wright je prezentirao temu “Kreditno finansiranje za privatni sektor “.
Prema njemu trziste ukupnog zajma iznosi 1.3 miliarde   euro  od kojih 73% su krediti za poslovni sektor . Bankarski sektor je   500 miliona euro neiskoriscenih depozita . Wright je rekao da u smislu problematicnih banaka nije samo nekoriscenje  ovog novca ali i manji broj firmi koji koriste kredite da bi investirali  u svoje poslovanje, sto je ukupno 23.5 % biznesa na Kosovu , ta sifra je i dalje niska u poredjenju sa zemljama u regionu.  Prema njemu trgovinski sektor vodi sa skoro 55 % kredita uzeti u bankama .  On je upozorio da fokusiranje u izgradnji ekonomije moze imati posledice , ukoliko se izgradjene imovine ne prodaju .  Uvek , prema g.Wright , na Kosovu postoji potreba za ostvarivanje novih mogucnosti za izdavanje kredita, narocito  u sektoru komunalnih usluga, telekomunikacije , zdravstva, tehnologije, cinjenica da u ovim  oblastima rizik moze biti manji i t.d.  Medjutim,  drugi panelist ove konferencije , direktor  Instituta  GAP  g.Shpend Ahmeti  je raspravljao na temu : “Strane investicije direktno kao izvor ekonomskog rasta“.  g.Ahmeti izrazio kritiku za reforme u ekonomskom sektoru. Prema njemu  u njegovoj zemlji i dalje se suocavaju sa istim problemima i pored ulaganja u mlade Evropljane , kampanje, investicije u imidj Kosova, postoji vrlo malo ulaganja u prave reforme.  Prema njemu reforme moze odloziti samo decentralizovano trziste.  G.Ahmeti  je upozorio da i u toku  2010 moze imati  pad stranih investicija. Ṡto se tice banaka je prosledio poruku, trazeci od njih da sto preciznije  definisu gde postoji rizik i koje su reforme koje  Vlada sprovodi kako bi one mogle da izdaju sto vise kredita. G.Ahmeti izrazio kritike i u procesu privatizacije na Kosovu.
Na kraju prve sesije predstavljen je g.Selim Thaçi  , koji je prezentirao na temu:” Sastav fiskalnih paketa i ekonomski rast na Kosovu”. Sve prezentacije stimulisali su interes kod ucesnika , koji nakon raspravljanja na  sednici su ukljuceni u strucnom debatu  koja je razvijena izmedju panelista i ucesnika ove konferencije.  Saradnja izmedju CBK i  Medjunarodne Civilne Kancelarije ICO ce  se nastaviti i u buduce u organizairanju drugih konferencija .