13/11/2020

Guverner Centralne banke Republike Kosovo Fehmi Mehmeti, u pratnji dvojice zamenika guvernera Sokola Havolija i Lulzima Ismajlija, izložio je podatke u vezi poslednjih događaja u finansijskom sektoru nakon novih mera protiv Covid 19.

Ovom prilikom, guverner je rekao da je uprkos situaciji u kojoj se zemlja nalazi od marta meseca i kada su prihodi od spoljnog sektora zabeležili pad, privreda Kosova nastavila da ima dobitke od neprekidnog porasta kreditiranja bankarskog sektora Kosova.

Takođe je dao do znanja da je bankarski sektor stabilniji nego ikad, likvidan, dobro kapitalizovan i ima pozitivno poslovanje.

Ukupna vrednost aktivnih kredita u bankarskom sektoru Kosova u septembru 2020. godine, iznosila je 3.2 milijarde evra, što predstavlja godišnji porast od 7,6%. Vrednost novih kredita odobrenih za period januar-avgust 2020. godine iznosi 912.5 miliona evra, u poređenju sa 959 miliona evra ili umanjenjem od 5 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Ipak, tokom jula-avgusta ove godine imamo obećavajuće podatke, gde su novi krediti odobreni od bankarskog sektora vredni 320.7 miliona evra u poređenju sa novim kreditima odobrenim u istom periodu prošle godine u iznosu od 260 miliona, ili povećanje od 23 odsto.

Povećanje kreditiranja nesumnjivo su olakšale regulatorne i nadzorne mere CBK-a, koje su imale za cilj ublažavanje tereta isplate duga za zajmoprimce, kao i olakšanje regulatornih zahteva za banke.

Depoziti i dalje predstavljaju glavni izvor finansiranja za bankarski sektor i zabeležili su godišnji porast od 8,6 odsto u septembru 2020. godine, gde 67% ukupnog iznosa su porodični depoziti i koji su zabeležili porast za 7 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Slično sa prethodnim godinama, efektivna kamatna stopa na kredite iznosi 6,4 odsto koliko je bila u septembru 2019. godine, dok je kamatna stopa na depozite 1,5 odsto, identična sa onom iz septembra prošle godine.

Stopa nenaplativih kredita i dalje ostaje niska i iznosi 2,7 procenta, dok je njihova pokrivenost sa provizijama-rezervnim sredstvima 137,8 odsto.

Takođe imamo pozitivna kretanja u sektoru osiguranja, koji iako je do septembra 2020. godine došlo do blagog pada aktivnosti, uspeo da ima pozitivan finansijski učinak, kao i sa poboljšanjem pozicije likvidnosti.

Mikrofinansijske i nebankarske finansijske institucije (MFI-NBFI) takođe su nastavile da imaju značajan porast aktive-imovine, odnosno kreditne aktivnosti.

Na konferenciji za štampu, guverner Mehmeti je predstavio mere preduzete u okviru CBK-a.

“Mi neprestano posvećujemo pažnju unutrašnjim kontrolama koje imaju za cilj sprečavanje gubitaka i pouzdano finansijsko izveštavanje, stoga smo izvršili ad hoc popis stanja gotovine u Centralnoj banci Republike Kosovo. Na osnovu rezultata ovog popisa, ustanovili smo da izveštavanje o stanju gotovine u finansijskim izveštajima  se odražava tačno, pravilno i blagovremeno, kao i u potpunosti u skladu sa fizičkim stanjem gotovine. To svedoči o efikasnom sistemu unutrašnjih kontrola u Centralnoj banci Republike Kosovo smanjujući mogućnost prevare, zloupotrebe i pogrešnih radnji.

Uzimajući u obzir nastavak pandemije i shodno tome moguće negativne efekte po privredi, guverner Mehmeti je rekao da je CBK posvećena preduzimanju daljih mera u podršci privrede preko olakšanja protoka kreditiranja ka privatnom sektoru.

“Planiramo preduzimanje nove mere, sličnu merama preduzetim od Evropske centralne banke, kroz koju će privremeno biti umanjen regulatorni zahtev kapitala za banke, za koji se očekuje da oslobodi značajan deo kapitala koji se može koristiti za kreditiranje privrede. Regulatorni zahtev za kapital će se zatim postepeno vraćati na nivou koji se zahteva u normalnim uslovima u skladu sa tempom privrednog povratka prema normalnosti. U početnim razgovorima sa Kosovskim bankarskim udruženjem i predstavnicima banaka, naš pristup pandemiji je bio pozdravljen i visoko cenjen, što nas navodi da verujemo da će biti efektivno u postizanju našeg cilja za podršku privredi zemlje “, istakao je  guverner.

On je još jednom ponovio važnost usvajanja zakona o privrednom oporavku u Skupštini Kosova što je pre moguće, s obzirom na činjenicu da je značajan deo paketa privrednog oporavka zasnovan na merama za olakšavanje pristupa finansijama.

“Očekuje se da će subvencionisanje kamatnih stopa i garantovanje kredita igrati veoma važnu ulogu u povećanju kreditnog finansiranja u našoj privredi. Međutim, ovde moramo voditi računa da ovu šemu privredne podrške učinimo što efikasnijom, pažljivim definisanjem kriterijuma podobnosti za korisnike. U ovom slučaju, treba uzeti u obzir činjenicu da je kriza negativno uticala na finansijski položaj značajnog dela preduzeća i pojedinaca, ali to ne bi trebalo da im uskrati mogućnost olakšanja pristupa finansijama, zbog razloga što su se možda kategorisali kao loši zajmoprimci. Ako bi Kosovski fond za kreditne garancije prihvatio samo garantovanje kredita klijentima koji nisu imali problema sa otplatom kredita, tada bismo na kraju podržali klijente koji bi i bez takve šeme mogli da obezbede pristup kreditima, dok bismo izuzeli one kojima je takva šema najpotrebnija da bi im se pomoglo da se oporave", rekao je guverner Mehmeti.

Na osnovu predviđanja CBK-a i međunarodnih finansijskih institucija, kao što su Međunarodni monetarni fond i Svetska banka, sugerišu da će kosovska privreda u 2020. godini zabeležiti privredni pad.

Prema predviđanjima CBK, kosovska privreda će u 2020. godini zabeležiti pad od oko 7,2%. Međutim, ova predviđanja mogu se ponovo preispitati s obzirom na brojne neizvesnosti oko razvoja pandemije u narednim mesecima i, shodno tome, na mere koje odgovorne vlasti mogu preduzeti za upravljanje pandemijskom situacijom.

Guverner je dodao da su razlozi za privredni pad uglavnom povezani sa merama preduzetim za sprečavanje širenja pandemije, što je negativno uticalo i na nivo potrošnje i na nivo investicija u zemlji. Pored unutrašnjih faktora koji su uticali na pad potrošnje, poput ograničenja na razvoj delatnosti za mnoga poslovanja, mogući gubitak radnih mesta i tako dalje, značajan uticaj na pad potrošnje u zemlji imao je i pad poseta iz dijaspore na Kosovu tokom ovog perioda, koje obično predstavljaju veoma važan izvor povećanja ukupne potražnje na Kosovu.

Na osnovu podataka evidentiranih do jula 2020. godine, rashodi nerezidenata na Kosovu, od kojih je većina iz dijaspore, iznosili su oko 300 miliona evra, u poređenju sa vrednošću od 643 miliona evra zabeleženom u istom periodu prošlo godine.

Prema rečima guvernera Mehmetija, faktor koji je u velikoj meri uticao na ublažavanje krize bile su doznake koje su do avgusta ove godine iznosile 608.6 miliona evra i predstavljaju godišnji porast od 10 odsto.

Prema njegovim rečima, pad potrošnje na Kosovu tokom ove godine odrazilo se u nižoj vrednosti uvoza robe, koja je do jula 2020. godine zabeležila vrednost od 2.03 milijarde evra ili godišnji pad od 9,9 odsto, takođe do jula, strane direktne investicije iznosile su 202.6 miliona evra, u poređenju sa 147.7 miliona evra registrovanih do jula 2019. godine.