Guverner Hamza održao predavanje novinarima iz oblasti ekonomije

Guverner Hamza održao predavanja sa novinarima ekonomije u organizaciji Centra za strateško i društvena istraživanja STRAS. U nastavku pronađite sledeće predavanje guvernera .

Poštovani predstavnici medija (novinari) i učesnici ove radionice

Imam posebno zadovoljstvo da budem danas ovde u ovom centru i vidim ovo kao nastavak redovne komunikacije koju imamo sa vama o pitanjima od interesa za našu privredu . Uprkos tome što iz različitih pozija , kada govorimo o ekonomiji imamo zajednički cilj a to je najbolje korišćenje resursa kako bi se osiguralo ubrzanje ekonomskog razvoja zemlje.

Kao što je poznato , u svakoj zemlji, značajan uticaj na ekonomskom kretanju imaju i očekivanja ekonomskih subjekata . Optimizam ekonomskih agenata dovodi do povećanja troškova , shodno tome promoviše ekonomski rast, dok pesimizam vodi agente do ekonomskog usporavanja. Isto važi i za finansijsku stabilnost , gde pozitivna percepcija agenata jača finansijsku stabilnost, dok negativna percepcija može ugroziti stabilnost finansijskog sektora. Iz tog razloga, mi visoko cenimo fer i otvorenu komunikaciju sa medijama , jer kroz vas mi omogučujemo javnost da pravilno razume finansijska dešavanja u zemlji i na ovoj osnovi izgraditi racionalno očekivanje o trenutnom statusu i očekivanim kretanjima u finansijskom sektoru u privredi u celini.
Procene i očekivanja privrednih aganata oko finansijskog sektora iskazane su stepenom poverenja u javnosti u ovom sektoru. Poverenje javnosti predstavlja veoma važan preduslov za održiv razvoj ovog sektora. U tom kontekstu , poverenje javnosti je posebno važno za bankarski sektor , posebno znajući da poslovanje banaka u velikoj meri je izgrađeno u poverenju. Bankarske institucije operiraju visokim stepenom , što znači da oni razvijaju svoju delatnost uglavnom sa pozajmljenim sredstvima zaduženosti, kao što su pojedinci , biznisi i druga finansijske institucije . Zbog toga banke treba da uživaju visok stepen poverenja od javnosti, kako bi se osiguralo održivo finansiranje , bez koje ne može biti uspešan razvoj bankarske aktivnosti.

Na Kosovu drago nam je da banke uživaju visoko poverenje javnosti, poverenje koje je izraženo od stalnog rasta depozita od početka funksionisanja bankarskog sektora u našoj zemlji. U martu 2015, ukupna vrednost depozita u bankarski sektor zemlje dostigla 2.57 miliardi evra, beležeći godišnji rast od 5.9%. Ovaj stabilan rast depozita je omogućio neprekidno proširenje kredita , koje u martu 2015 dostigao vrednost od 1.9 miliardi evra što predstavlja godišnji rast od 4.3%.

Ali koji su glavni faktori na kojima je izgrađeno poverenje javnosti u bankarskom sektoru. Kosova zašto treba javnost da i dalje veruje bankarski sektor zemlje ? U vezi toga , dozvolite mi da na početku vam predstavim rezume ključnih faktora koji su omogučili uspešan razvoj bankarskog sektora, koji nastavlja da služi kao glavni osnov nad kojim je izgrađeno poverenje javnosti u ovom sektoru.

1. Centralna banka Republike Kosova , kao regulatorni finansijski organ , je implementirala zdravu politiku licenciranja koja je omogučila da u tržište imamo samo zdrave banke , čiji ulazak u našem tržištu je omogučilo povećanu konkurenciju i uspešan razvoj bankarskog sektora.
Na bankarskom tržištu Kosova danas rade 9 banakarski institucija, od kojih je 7 su osnovane stranim kapitalom ili predstavljaju filijale stranih banaka i 2 su banke osnovane sa domaćim kapitalom . Takođe , u 2014 smo licencirali preliminarnom licencom i jednu stranu bankarsku filijalu. Otvaranje tržišta za strane banke je omogučilo da bankarski sektor , i uprkos činjenici da je počeo da se razvija od nule, vrlo brzo da usvoji savremene prakse , uključujući i metode upravljanja rizikom banke i razvoja bankarskih proizvoda . Prisustvom stranih banaka i domaće banke su imale korist koje uspešno konvergirale ka modernim bankarskim standardima .

2. Drugi važan stub za razvoj bankarskog sektora je regulatorni okvir , unutar koje se uređuju različite aspekti operiranja bankarskog sektora. Glavni cilj bankarske regulative je da definiše principe na kojima banke moraju se pridržavati kako bi se osiguralo da njihovo ponašanje ne ugrožava finansijsku stabilnost pa samim tim ni interese deponenata i drugih investitora. CBK pažljivo je razvila jedan moderan okvir bankarske regulative, koja je u skladu sa okvirom Bazela i prilagođena specifičnostima bankarskog sektora naše zemlje.

3. Da bi se osiguralo da ponašanje banke je u skladu sa regulatornim okvirom , kako bi se osiguralo da je njihovo ponašanje u skladu sa primncipima , CBK je konstantno napredovala u funksionisanju bankarskog nadzora, gde se iz bliza prati aktivnost svake banke. Štaviše CBK kontinuirano prati stanje bankarskog sektora u celini i sastavlja analize kroz koji identifikuje moguće rizikë koje mogu ugroziti bankarski sektor , i na osnovu toga , priprema da preduzme adekvatne mere. Da bi bio što transparentan za javnošću , CBK redovno objavljuje različite materijale, kao što su Izveštaj finansijske stabilnosti i drugih materijala, koje pružaju detaljne informacije o stanju i razvoju u finansijskom sistemu i privredu u opšte.

4. U razvoju i stabilnosti bankarskog sektora značajan uticaj imao je i razvoj moderne finansijske infrastrukture . U tom smislu , vredi pomenuti da CBK je razvila jedan efikasan i bezbedan sistem plaćanja , koja je omogučila što efikasno funksionisanje bankarskog sektora, a time i ekonomije. Takođe , finansijska infrastruktura je poboljšana kroz kreditni registar , koji je poboljšao kapacitet banaka da bolje upravljaju kreditnim rizikom.

5. Pored prudecijalnog ponašanja samih banaka i višedimenzionalnih angažovanja CBK za razvoj i stabilnost bankarskog sektora, značajan doprinos dala je makroekonomska stabilnost zemlje. Kreditni porfolio bankarskog sektora Kosova skoro u potpunosti čine odobreni krediti u zemlji , tako da bilo kakve promene u makroekonomskih perfomansi u zemlje ogleda se u solventnost dužnika i samim tim , finansijske stabilnosti. Ekonomija Kosova tokom poslednjih godina obeležila povećanje, uključujući i period od globalne krize gde mnoge zemlje , među njima i zemlje našeg regiona , označile kontrakcije ekonomije. Makroekonomske prognoze govore da će kosovska privreda nastaviti da beleži rast i u narednim godinama . čime će stvoriti uslove za dalji razvoj i očuvanje stabilnosti bankarskog sektora.

6. Svi faktori razvoja koje sam potencirao do sada dali su veoma važan doprinos u izgradni i razvoju bankarskog sektora koji imamo danas., koji je među najstabilnijih bankarskih sektora u regionu i šire i s pravom uživa visoko poverenje od javnosti.

Da bi se vratili u brojeve , dozvolite mi da vam predstavim neke ključne indikatorë koje održavaju dobru očuvanost koje ima bankarski sektor Kosova . Kreditni portfolio bankarskog sektora je veoma dobrog kvaliteta, učešćem nekvalitetnih kredita ukupno krediti od samo 8.2%, dok je prosečni rast u regionu za ovaj indikator je oko 17%. Štaviše, nekvalitetni krediti u našem bankarskom sektoru pokriveni su preko 100% od provizija za moguće gubitke od kredita, što znači da banke predhodno su izdvojile potrebne rezerve unapred pogodne za suočenje sa mogućim gubitcima koje mogu nastati od ovih kredita. Bankarski sektor i dalje nastavlja da bude kapitalizovan , održavajući dosledno indeks adekvatnosti kapitala oko 18%, što predstavlja znatno viši nivo od minimalnog zahtevanog od Centralne banke. Visok nivo kapitalizacije pokazuje da su banke uključele prilično mnogo sopstveni kapital koji se može koristiti da apsorbuje moguće negativne šokove bez ugrožavanja sredstava drugih investitora kao što su ulagači. Takođe bankarski sektor nastavlja da ima snaćnu poziciju likvidnosti, što znači da banke imaju visoke sposobnosti da ispune svoje kratkoročne obaveze, kao što su zahtevi za povlačenje depozita. Pokazatelj likvidnosti banaka nastavlja da stoji preko 40%, što je prilično viši nivo od potrebnog regulatornog minimuma od 25%. Visok nivo stabilnosti bankarskog sektora je takođe predložen i od drugih analiza , kao što je stres-test, gde banke na Kosovu su u stanju da se suoče a hipotetik scenarija smatrane pod vrlo konzervativnim pretpostavkama.
Da bi zaključio moje izlaganje, ja se vraćam ponovno na glavno pitanje koje ste mi postavili i želim da ponovim da u bankarski sektor treba verovati , jer imamo sektor sa vrlo kvalitetnim bankama, koje su izgradile napredne mogućnosti za bolje upravljanje bankarstva; imamo jednu centralnu banku koja je izgradila napredne mogućnosti u svim oblastima svog poslovanja uspešno sprovede svoje zakonske ciljeve, gde glavno mesto zauzima očuvanje finansijske stabilnosti , i imamo ukupno ekonomsko okruženje, koji i uprkos tome da ne uspeva da obezbedi brzi razvoj zemlje, osigurao jedan stepen stabilnosti koji omogućava očuvanje finansijske stabilnosti.
Želim napredak ove radionice i da vam potvrdim da Centralna banka Republike Kosova uvek je spremna da pozitivno odgovori na takvim organizacijama koje imaju za cilj poboljšanje komunikacije i saradnju između nas.