30/09/2015

Dame i gospodo,

Koncept bankarske i finansijske stabilnosti ima višedimenzionalni pristup i posvećenost . Nesumnjivo organizovanje finansijskih sajmova je već postala tradicionalna aktivnost, i predstavlja značajan doprinos u tom pogledu. Stoga , dozvolite mi da se zahvalim Udruženju banaka za organizovanje ove manifestacije finansijskog značaja .
Shodno našem mandatu kao regulator i nadzornik finansijskog sistema, Centralna banka Republike Kosova (CBK), uvek se stara da stvori bezbedno i konkurentno finansijsko okruženje za sve licencirane aktere. Pristup ka približavanju savremenih međunarodnih principa koji su u Evropskoj uniji i šire , u kombinaciji sa mnogo dinamičniji i proaktivni nadzor, čine da klima poslovanja na Kosovu bude zdrava i pravična za sve aktere. Štaviše , svedoči i uvođenje stranog kapitala na finansijskom tržištu na Kosovu, gde dominiraju finansijske institucije u stranom vlasništvu.
Prisustvo priznatog panela potvrđuje značaj ovog događaja i istovremeno potrebu da kroz konstruktivnim debatama adresiraju se izazovi iz različitih perspektiva. To je od izuzetne važnosti da svaka ima odgovarajuće uloge i odgovornosti u cilju poboljšanja ambijenta za poslovanje na Kosovu, kroz kritiku i kroz pružanje rešenja za specifične izazove . Kada se tome dodaju različiti pogledi koji imamo, onda čvrsto verujemo da ćemo imati veoma pozitivan efekat u cilju daljeg unapređenja procesa i time ekonomski razvoj Kosova u celini.
Verujem da se svi slažemo da je finansijski sektor uopšte i bankarstva posebno je dalo značajan doprinos ekonomskom razvoju uopšte. Shodno odgovornostima , dozvolite mi da vam dam jedan opis o stanju bankarskog sektora iz gledišta regulatora i finansijskog sektora, u saradnji sa finansiranjem napretka na Kosovu.
Bankarski sektor na Kosovu, što predstavlja glavni deo finansijskog sektora u kontinuitetu beleži rast u sklopu sredstava i kredita, ali što je veoma važno - za konstantni rast depozita. Štaviše, depoziti u komercijalnim bankama beleže prosečni godišnji rast od oko 9% (period 2010 – 2015), praćeno od kredita sa oko 8%. Činjenica da vrednosti rasta slažu se međusobno , ukazuje na bankovni pristup u cilju podrške lokalne ekonomije.
Bankarski sektor nastavlja da bude u skladu sa zakonskim okvirom koji je na snazi a koji se karakterizuje sa likvidnom pozicijom i da bude stabilan. Sa vrednosti kredita skoro od 2 milijarde evra i sredstvima u vrednosti preko 3 milijarde evra , u avgustu 2015, nekvalitetni krediti nastavili sa padom (u godišnjem kontekstu/pregledu) koji je pao na nivo 7.45% u poređenju sa 8.29% koliko su bili u istom periodu prošle godine. Rezerve za kreditne gubitke dostigle na 115.6%, dok pokazatelji adekvatnosti kapitala dostigli na 16.4% i 19.3% upoređenju sa regulatorni granica od 8% i 12%, respektivno. Takođe , finansijska poluga, kao indikator merenja duga, u avgustu 2015 porasla 11.8% u odnosu na regulatorni kriterijum od 7%.
U junu 2015, ukupna aktiva na tržištu osiguranja iznosila 151.2 miliona evra ili 11.5% više u odnosu na isti period prethodne godine, dok kapital rezultirao u iznosu od 52 miliona evra što predstavlja povećanje od 8.4%. Što se tiče solventnosti i likvidnosti, tržište osiguranja za ovaj period je rezultiralo pozitivnim indikatorom ostajući dovoljno solventan i likvidan u odnosu na regulatornih zahteva. Iznos plaćenih šteta za ovaj period iznosio 19.6 miliona evra , ili 14.9% više u odnosu na isti period prethodne godine . Istovremeno , ukupni troškovi su smanjeni za 10.2%. Shodno tome , izveštaj plaćanja šteta porastao na 68% u junu 2015 od 55% u junu 2014.

Poštovani učesnici,

Imam čast da kažem nekoliko reči o napretku i finansiranju na Kosovu sa posebnim osvrtom na finansiranje nekretnina (hipoteka na tržištu) i o poljoprivredi.
Doprinos finansijskog sektora, a posebno bankarskog u finansiranju napretka na Kosovu od 2000 godine do danas je bio značajan. Pored neprekidnog povećanja nivoa kreditiranja čak i tokom nedavne finansijske krize , indikator sa posebnim težinom koji je veoma značajan je i finansijskog posredovanja u odnosu na bruto domaći proizvod. Prema podacima 2014, godine, ovaj pokazatelj je iznosio 35%, što se može tumačiti da 35% e ekonomskog rasta može se prepisati finansijskoj podršci od bankarskog sektora.
Ovaj pokazatelj je i dalje ispod proseka zemalja u regionu, ali na osnovu trenda kreditiranja i godišnjih stopa rasta , možemo reći da u skorijoj budućnosti ovaj pokazatelj može dostići nivo zemalja regiona. Uzeći u obzir činjenicu da bankarski sektor na Kosovu je relativno mlad u poređenju sa drugim zemljama regiona. Mi kao regulatorni i nadzorni organi mislimo da bankarski sektor na Kosovu mora odigrati svoju ulogu u tom pogledu.
U nastavku predstavljamo pregled tržišta nekretnina , koje delimo na tržištu za stambene i komercijalne hipoteke i hipotekarnog tržišta, kao i poljoprivrede.
Uprkos razvoju finansijskog sektora u pogledu kreditiranja privrede , razvoj sektora hipotekarnih kredita za stanovanje procenjuje se na relativno niskim nivoom u poređenju sa razvijenim zemljama , ali i regiona. Od raspoloživih najnovijim podacima pokazuje da hipotekarni krediti u odnosu na bruto domaći proizvoda dostižu do oko 5.5%, dok indikator u regionu i Evropskoj uniji je znatno veći (oko 20%).
Pozitivna strana u tom pravcu pokazuje trend rasta stambenih hipotekarnih kredita , njihov najbolji kvalitet i performanse u padu kamatni stopa na ove kredite. Ovi razvoji se očekuje da će uticati pozitivno ne zaboravljajući da ovaj sektor ima relativno visok kapacitet za dalji rast i razvoj . Shodno tome, stvaranje održivog sistema finansiranja hipotekarnih kredita za stanovanje , na Kosovu radi se na pružanju povoljnijeg ambijenta , na mnogo načina , od strane drugih relevantnih aktera.
Kretanje rasta hipotekarnih kredita za stanovanje i komercijalnih hipotekarnih kredita i dalje može se reći da je sporiji ali pozitivan, poznavajući više ubrzan rast u poslednjih godinu dana. Hipotekarni krediti za stanovanje kojima ćemo dati više prostora u ovom izveštaju , iznose 143.7 miliona evra beležeći godišnji rast od 7.4 miliona evra ili 5.4% (jun 2015 u odnosu na jun 2014). Kretanje rasta prikazuje se i na hipotekarnim komercijalnim kreditima pri čemu je prikazan rast od 27.1 miliona evra ili 18.4%.
Pored rasta portfelja hipotekarnih kredita za stanovanje , pozitivna strana pokazuje trend opadanja kamatnih stopa u ovoj kategoriji , kao i produženje roka dospeća tih kredita. Efektivna kamatna stopa je smanjena na 7.1% (jun 2015) u poređenju sa 9.3% u istom periodu prošle godine ili ako se vratimo samo tri godine unazad , gde kamatna stopa iznosi 10.3% (jun 2012). Pad kamatni stopa trebalo bi da poveća potražnju za kreditima u ovom sektoru i pozitivan uticaj na ubrzanje razvoja finansiranja nekretnina na Kosovu. Što se tiče dospeća, u proseku zrelosti hipotekarnih kredita za stanovanje stalno dostiže rast na 85 meseci, ili prosečno dospeća za pet meseci godišnje.
Važan aspekt u promociji finansiranja ovog sektora je takođe dobar kvalitet kredita datih u ovom sektoru. Veći deo (95.1%) stambenih hipotekarnih kredita ocenjuju se standardni krediti ili samo 2.9% kredita su klasifikovani kao nekvalitetni krediti na kraju juna 2015. Nekvalitetni krediti pojavljuju se padom na 2.9% (jun 2015) od 5.0% kao što su bili godinu dana ranije. Do pada nekvalitetnih kredita direktno je uticalo poboljšanje klasifikovanih kredita , sumnjivi i sa gubitkom , u kom slučaju prikazali su pad od 2.7 miliona evra ili 39.6% (jun 2014 – jun 2015).
Što se tiče hipotekarnih komercijalnih krediti , u jun 2015 su dostigle vrednost od 175.0 miliona evra, sa 94.2% kredita kao standardni krediti i 4.3% nekvalitetni kredi – sa kontinuirani silazni trend u proporciji ukupnih kredita.
Ovi rezultati predstavljaju kapacitete sektora i dovoljan visok prostor , za dalji rast i razvoj . Shodno tome , za stvaranje jednog održivog sistema finansiranja hipotekarnih kredita za stanovanje , na Kosovu se radi na pružanju povoljnijeg ambijenta , u mnogim pravcima. U tom smislu , CBK Ministarstvo finansija su podržali Projekat za finansiranje stanovanja podržan od Američkog trezora , glavni fokus je bio razvoj hipotekarnih kredita za stanovanje na Kosovu i drugim pitanjima koji imaju značajan uticaj na razvoj sektora kredita za stanovanje.
Kao polazna tačka za razvoj sektora hipotekarnih kredita za stanovanje, projekat je angažovan u uspostavljanju regulatornog okvira za hipotekarne kredite i trenutno ima propise o hipotekarnih kredita za stanovanje koja obuhvata sve aspekte kreditiranja kao: proces odobrenja kredita, potrebna dokumenta, praćenje, izveštavanje kao i obzirnost rizika ovih kredita za potrebe adekvatnosti kapitala.
Što se tiče finansiranja poljoprivrede , indikatori pokazuju da finansiranje poljoprivrede , kroz bankarske kredite imaju trend rasta. Krediti za poljoprivredu u bankarskom sektoru Kosova na kraju juna 2015 iznose 51.0 miliona evra beležeći godišnji rast od 5.5 miliona evra ili 12.2%. Kamatna stopa , takođe je predstavljena sa opadajući trend. Novi krediti za poljoprivredu u junu 2015 su odobreni sa kamatnom stopom od 7.7% za razliku od 13.3% koliko su bili u istom periodu 2014 godine.
Na kraju , sa stanovišta regulatora i supervizor procenjujemo da :
(i) Postoji značajan kapacitet i prostor povezan sa ubrzanje podrške tržištu kroz hipotekarno finansiranje , a posebno za stambeno i komercijalno stanovanje;
(ii) Postoji niz preduslova koje pokazuju finansiranje hipotekarnog tržišta je ima smanjenje troškova finansiranja , kao što sledi:
• Smanjenje troškova izvora sredstava za banke;
• Smanjenje kreditnog rizika kroz funkcionalizacije privatnih izvršioca ;
• Kontinuirano smanjenje nekvalitetnih kredita ;
• Bolji kvalitet novih kredita ;
• Stabilno stanje bankarskog sektora;
• Stabilna pozicija likvidnosti;

(iii) Banke trebaju tretirati više uravnoteženo sektorsko finansiranje , kroz dugoročno finansiranje odnosno ubrzani rast finansiranja poljoprivrede kao važnog sektora – uključujući i duži grejs period;
(iv) Sektor poljoprivrede treba promovisati više od nadležnih institucija , u ovom slučaju različite privredne komore kroz zagovaranje u cilju da institucionalizuju
(v) svoju podršku u razvoju planova biznisa, kao i u izradi odgovarajućih finansijskih izveštaja ;
(vi) Mi kao regulatorni i nadzorni treba da stvorimo zakonodavnu infrastrukturu kako bi ubrzali podršku finansiranja ovih sektora.