19/12/2011

Govor guvernera Gërguri prilikom objavljivanja drugog broja Izvestaj o finansijskoj stabilnosti Kosova , 19 decembra 2011, CBK.
Postovani Ministar Hamza,
Postovani ambasadore i i drugi predstavnici lokalnih i medjunarodnih institucija
Postovani gosti i kolege,
Dame i gospodo,
Tacno pre godinu dana Centralna banka Republike Kosovo objavila je je prvi broj Izvestaj o finansijskoj stabilnosti.  Danas prezentiramo drugi broj ovog izvestaja koji predstavlja glavne finansijske i ekonomska desavanja u zemlji i sire.
Redovno informisanje javnosti i donosilaca odluka o ekonomskim i finansijskim kretanjima u zemlji predstavlja vaznu aktivnost CBK.  Dogadjaji kao sto je ova danas imaju za cilj da pruze priliku za povod rasprave i razmene misljenja o domacim i ekonomskim kretanjima i izazovima u buduce.
***
Privreda Kosova nastavlja i dalje da je stabilna , odrzavajuci pozitivnu stopu rasta.  Povecanje uvoza i kredita za privatni sektor odrzava rast domace traznje.  Potrosnja i investicije privatnog sektora i dalje imaju primarnu ulogu u sirenju ekonomske aktivnosti u zemlji.  Dvocifreni rast bankarskih kredita , stabilan protok posiljke emigranata kao i strane investicije sa znacajnim rastom izvoza je doprinelo za postizanje realne stope rasta BDP-za 2011 god se ocekuje da bude oko 5 odsto .
Uprokos cinjenici da pokrivenost uvoza sa izvozom obelezuje trend rasta , deficit tekuceg racuna  (2011: 24 odsto BDP), nastavlja da izazove odrzivost ekonomskog rasta na Kosovu,kao sto je visoka stopa nezaposlenosti nastavlja da i dalje bude problem jedna od medju ozbiljniji problema za privredu Kosova.  U isto vreme obe imaju potrebu za jos vecu dinamiku za “meny” i vece ekonomske aktivnosti koji ce dovesti do povecanja domace proizvodnje i otvaranje novih radnih mesta.
Velika podrska lokalne ekonomije na maloprodajnom sektoru cini spornijim i izazovnim generiranje novih radnih mesta.  Stoga, trazi se medju instuticionalna mobilizacija kako bi obezbedila pogodniji ambijenat za privlacenje novih investicija, bilo domacih ili stranih , kako bi sto bolje koristili velike investicijone mogucnosti koje pruza nasa zemlja.  Nova struktura stanovnistva na Kosovu nudi znacajne prednosti u jakoj konkurenciji izmedju zemalja za privlacenje stranih investicija, ali ne treba zanemariti i potrebu za vecu posvecenost povecanju produktivnosti radne snagu zemlji a narocito podizanje kvaliteta ljudskog kapitala.
***
Finansijski sektor, posebno bankarski sistem, nastavlja da snazno raste obelezujuci dvocifreni rast kredita i depozita.  U isto vreme, odnos izmedju likvidnih sredstava i ukupnih sredstava govori o jakim rezervama likvidnosti u sistemu.  Dok kapitalizacija bankarskog sistema ostaje na visokom nivou (preko 17 odsto), kreditI krecu se na skromnim nivou ( manje od 6 odsto), dok u isto vreme dobit banaka i dalje je jaka.
Bankarski sistem na Kosovu u svakom trenutku je dokazao da je stabilan sistem, cak i u vreme kada bankarski sistemI sa duzu tradiciju delovanja su kolebljivi usled globalne krize.  Banke na  Kosovu stalno su odrzale visoke stope likvidnosti i kapitalizacije, proizlazujuci i i propise Centralne banke Republike Kosova i neke medjunarodne standarde u ovoj oblasti.
Rezervi likvidnosti koji stalno prelaze nivo obavezne rezerveNtrazene od CBK i pokazatelj adekvatnosti kapitala koji je znatno visi od minimalnog nivoa zahtevan od CBK, bankarski sistem na Kosovu pokazuje visoki nivo imuniteta. 
Takva stabilnost bankarskog sistema cini ekonomsku perspektivu zemlje jos pozitivnu i otporniju na skokove koje dolaze od spoljnog sektora.
Finansijsko posredovanje i dalje je medju najvaznnjihi stubova razvoja i stabilnosti privrede zemlje.  Posebno, tokom proteklog  perioda , komercijalne banke na Kosovu ubrzali su ritam kreditnog rasta prema realnom sektoru privrede, i za razliku od protekle dve godine,tokom ovog perioda, rast ukupnog  nivoa kreditiranja uglavnom je rezultat povecanja kredita za preduzeca, sto podrazumeva koriscenje kredita za produktivnije ciljeve za privredu zemlje.  Takodje, povecano poverenje javnosti u bankarski sistem je izrazeno na kontinuirani rast depozita u bankama, koje nastavljaju da predstavljaju glavni izvor finansiranja za aktivnost bankarskog sistema u zemlji.
U vreme kada ponuda za fondove u stranim trzistima postaje sve vise problematicna ,neprekidan rast depozita gradjana Kosova u bankama zastupa veoma vaznu prednost za stalno prosirenje aktivnosti kreditiranja u zemlji.  To takodje cini bankarski sistem na Kosovu sto jedinstvenim minimizirajuci i potrebu izlozenosti bilo u pogledu medjugranicno zajmodavaoca/zajmoprimaoca bilo medju deviznom izlaganju – izlaganja danas veoma izazovne za mnoge bankarske sisteme zemalja u regionu i sire.
Medju najraspravljenih tema na Kosovu i dalje ostaju kamatne stope a posebno  kamatne stope za kredite . Mi smatramo da visina kamatne stope odrazava uslove i shvatanja sa kojima se suocavaju banke u ostvarivanju svojih aktivnosti, gde spada poslovno okruzenje u zemlji sa posebnim naglaskom efikasnosti sudskog sistema, finansijskog izvestavanja od firmi  kao i njihova sposobnost za planiranje biznis planova koje obecavaju mudro koriscenje kredita.
Istovremeno , smatramo da postoji prostor za banke koje pronadju nacine da obezbede efikasnije operiranje, koji bi dovelo do smanjenja operativnih troskova i umanjiti i cene bankarskih produkta.  U tom kontekstu, smatramo da bankarski sistem na Kosovu je postigao veoma dobru fazu konsolidacije i ocekujemo da ce se ovo povezati sa neprekidnim povecanjem  efikasnosti. 
Osim bankarskog sistema, znacajni doprinos  neprekidno su dali i druge finansijske institucije u zemlji.  Penzioni sistem, tokom prve polovine godine obelezio je povecanje perfomanse u investiciji sredstava kao u aspektu cena za akciju trusta tako i u vracanju u investicije koje do kraja oktobra je bio pozitivan.  Medjutim, uzeci u obzir trenutna kretanja u eurozoni i sire, cini se da decembar ce ocigledno odrediti ucinak trusta za 2011.  Vazno je napomenuti da postepeno se stvaraju uslovi za povecanje investicija trusta unutar zemlje a najvazniji korak je izdavanje hartija od vrednosti od Vlade Kosova planiran za januar 2012.
Zadovaljajuci tempo razvoja je pratila industrija osiguranja u zemlji, koja jos uvek ima dominantnu ulogu u obezbedjivanju odgovornosti trece strane.  Aktivnost dobrovoljnih osiguranja obelezava neprekidno prosirenje koje svaki dan i vise gradjani Kosova imaju vecu mogucnost koriscenja usluga koje pruza ova industrija i tako minimiziraju moguce posledice od neiocekivanih posledica. J edan drugi vazan sistem u strukturi finansijskog sektora na Kosovu odnosi se na Mikrofinansijske institucije, koje pored komercijalnih banaka, predstavljaju jedan vazan finansijski izvor za privredu Kosova.
***
Da bi se ispunio operativni okvir za sto sigurnije funksionisanje bankarskog sistema i zastiti interesa ulagaca ,u prvoj polovini 2011, je operacionalizovan  Fond osiguranja depozita Kosova.
Usvojen je Zakon o obaveznom osiguranju autoodgovornosti i osovan je Kosovski biro za osiguranje, a vec je konacan novi Zakon o komercijalnim bankama i Mikrofinansijkse institucije kao i druge nebankarske finansijske institucije, cime su dodatno ojacane regulativne i nadzorne kapacitete sa  CBK i unapredjuje se interno upravljanje u finansijskim institucijama.

Kao odgovor prema pozadini medjunarodne finansijske krize , CBK revidira i azurira licenciranje propisa  finansijskog sektora u cilju ocuvanja dovoljnog nivoa likvidnosti u bankarskom sistemu kako bi se suocili sa mogucim spoljnim napetosti.
***
Uprokos poboljsane perfomanse privrede u celini i zdravom stanju finansijskom sistemu zemlje posebno , teskoce i neizvesnosti koje trenutno vladaju u privredi Eurozone nemogu predstavljati  zabrinutost  i za privredu Kosova, sobzirom da je nasa ekonomija  mala i otvorena.
 
Trenutne teskoce u Eurozoni mogu da predstavljaju ozbiljne poteskoce za privredu nase zemlje, ukoliko fiskalni problemi vode ka opstoj ekonomskoj krizi u Eurozoni.  U takvim okolnostima, privreda Kosova je uglavnom izlozena u aspektu stranih direktnih investicija, izvoza i posiljka emigranata.  Bleda povecanja predvidjena zemljama Eurozone u 2012, a posebno ako ukljucuje Nemacku i Svajcarsku postoji verovatnost da smanji posiljke emigranata i strane direktne investicije i time pogoditi realni rast BDP za 2012, predvidjena da bude izmedju 4 i 5 podsto,
Sobzirom da bankarski sistem ima nizak stepen izlozenosti prema spoljnom sektoru, ne moze se ocekivati bilo koji direktan uticaj sa velikim razmerom u perfomansi bankarskog sistema zemlje. Medjutim, ne treba zanemariti cinjenicu da moguce negativno razmisljanje na realnom sektoru privrede Kosova, negativno ce uticati i na rad domaceg bankarskog sistema i to pre svega kroz slabljenje solventnosti zajmoprimaoca.
Uprokos  eventualnih neizvesnosti o razvoju u privredi zemlje , mi snazno naglasujemo znacaj , nastavka kreditiranja od bankarskog sistema, koji cak i ublazuje moguce negativne implikacije za ekonomiju koje mogu doci spolja.  Medjutim, u vreme kada neizvesnosti obelezavaju povecanje,prosirenje zajmodavaoca treba pazljivo raditi sto se tice cuvanja kvaliteta kreditiranja i u tom pogledu , CBK ostaje snazno posvecena da monitorira  sa blizine nivo rizika koji moze se pratiti od bankarskih institucija u zemlji, kako bi osigurao stabilnost sistema.

Poslednja finansijska globalna kriza kao i trenutni problemi kojima se suocava ekonomia u Eurozoni nesumnjivo da je negativno uticalo na spremnost investitora  tih zemalja da prosire svoje prisustvo na Kosovu i na druga mesta regijona.  U tom kontekstu, sigurno su uticale i finansijske institucije, ciji je rast stagnirao tokom poslednjeg perioda.  Nezavisno od toga CBK, zajedno sa drugim relevantnim institucijama neprekidno  se angazuje da promovise sto najbolje ambijent koji pruza Kosova za finansijske investitore i druge investitoer u celini.
 
Sobzirom da Kosovo koristi euro valutu kao zvanicnu valutu, fiskalni problemi kojim se suocavaju neke zemlje Eurozone su pazljivo pracene od Centralne banke.  Mi verujemo da velike napore koje cine sve zemlje clanice Eurozone i Medjunarodne finansijske institucije da bi sto brze resile ove teskoce rezultirace se adekvatnim prekoracenjem trenutnih poteskoca. ***
U izvestaju koji je pred vama, i sigurno tokom prezentacije i rasprave oko izvestaja , rec koja je najcesce pomenuta je o investicijama.  Kolika je odgovornost sviju nas da izgradimo ambijenat koji ce biti atraktivan , tolika je odgovornost svih nas da ulaganje cinimo sa odgovornoscu.
U tom kontekstu, ulaganje u znanje i vestinu radnika nema alternativu, jer posle svih institucija bilo privatnih ili javnih ostoju ljudi.  I nakon ovog izvestaja je tim novih strucnjaka posvecenih instituciji , ja sam jako ponosan sto sam guverner jedne institucije koja razvija kulturu institucijonalne  posvecenosti , jedne institucije u kojoj njeni radnici sijaju u areni medjunarodnih takmicenja kao u oblasti naucno- istrazivackih radova , tako i u profesionalnoj nadleznosti i uzorak predstavljanja Centralne banke u medjunarodnim seminarima.
Hvala!