22/03/2012

CENTRALNA BANKA REPUBLIKE KOSOVA
Poštovani predsedavajući Odbora CBK,
Poštovani predsedavajući lokalnih i medjunarodnih institucija
Poštovani predsedavajući medija, gosti i kolege,
Dame i gospode,
U nizu objavljivanja publikacija o ekonomskim razvojima zemlje, danas pred vama prezentiramo Izveštaj Platnog bilansa.  Ova publikacija odražava glavna kretanja u platnom bilansu koje se odnose na glavnim makroekonomskim kretanjima u privredi zemlje.  Pored finansijskog sektora , Centralna banka Republike Kosova posebnu pažnju obraća na zbivanja u drugim sektorima privrede, koje zajedno odredjuju dinamiku ekonomskog razvoja.
Platni bilans, kao što je poznato,odražava ekonomske transakcije jedne zemlje sa drugim zemljama.  U vreme današnje globalizacije, kada trgovinske razmene i druge finansijske transakcije izmedju zemalja stalno rastu , značaj platnog bilansa je što veća , predstavljajući ekonomsku perfomansu privrede jedne zemlje u odnosu na ostale privrede.
Uprkos nepovoljnim kretanjima u globalnoj ekonomiji, tokom poslednjih nekoliko godina, Kosovska ekonomijaa je nastavila da raste, karakterišujući fiskalnu finansijsku stabilnost.  Potrošnja i investicije privatnog sektora i dalje su ključni pokretači ekonomskog rasta u zemlji.  Dvocifreni rast bankarskih kredita , stabilni protok pošiljka emigranata kao i strane investicije su napravili značajan doprinos rastu potrošnje i investicija u privatnom sektoru.  Istovremeno , značajan doprinos rastu ukupne privredne aktivnosti dali su i javne investicije.
Pored toga, pomenuti faktori uglavnom predstavljaju elemente domaće tražnje na Kosovu, dok je doprinos spoljne tražnje za rast (izražen posebno kroz izvoz) ostaje i dalje ograničen.
Kosovska ekonomija se karakterise sa nizak nivo izvoza i visoke podrške na uvoze, što je dovelo do prilično visoke stope spoljno trgovinskog deficita od oko 44% e BUP-, što je glavni uzrok deficita tekućeg računa u zemlji.
Niža vrednost izvoza sa Kosova je rezultat lokalne proizvodnje u niskoj skali koja nameće visoki nivo uvoza da zadovolji potrebe potrošnje. Pored potrebe za povećanje proizvoda , rast izvoza takodje zahteva povećanu produktivnost u postojećoj proizvodnji, tako da naši proizvodi budu što konkurentniji na stranim tržištima.


Medjutim, povećanje domaće proizvodnje a posebno izvoza ,u uslovima globalizacije, kada tehnološki razvoj inovacije u proizvodnom procesu podstiče brz razvoj podrazumeva prilično ne lak proces, koji ne zavisi samo od sposobnosti da proizvode, ali i od sposobnosti konkurisanja u zemlji i inostranstvu sa proizvodjačima iz drugih zemalja.
Iz tog razloga, povećanje proizvoda i izvoza zahteva veću interakciju izmedju privatnog sektora i drugih institucija u zemlji da obezbedi ukupan rast produktivnosti radne snage u zemlji, koja će uticati na rast efikasnosti i konkurentnosti lokalne industrije.  Povećanje produktivnosti  bez sumnje podrazumeva jedan dug proces koji počinje od povećanja kvaliteta osnovnog obrazovanja do naprednijih programa za promovisanje razvojnih istraživanja, koja su preduslov za razvoj inovacija u ekonomiji i povečanje konkurentnosti proizvoda proizvodeno u privredi.  U stvari jedan od zlatnih pravila o konkurentnosti , globalno prihvacena, se odnosi sa potrebom za ključne investicije na obrazovanju i permanentna obuka radne snage.
Pored trgovinskog bilansa , kao što sam pomenuo, predstavlja ne preferencijalan položaj privrede Kosova u odnosu na druge privrede, platni bilans odražava i ostale kategorije transakcija koje imaju pozitivan uticaj na ekonomski rast u zemlji , kao što su tekući transferi, koji dominiraju od pošiljka emigranata. . Za razliku od nekih drugih zemalja regijona, Kosovo je nastavilo da zabeleži rast posiljka primljenih i tokom 2011.  Tako, do septembra 2011, vrednost pošiljka emeigranata dostiže na 393 miliona evra što predstavlja godišnji rast od 5 odsto.  Povećanje pošiljka emigranata i tokom perioda u velikoj meri je rezultat onoga što većina pošiljaka emigranata na Kosovu dolazi iz Nemacke i Švajcarske, zemlje koje su manje pogodjene od nedavne krize.
Pozitivni bilans tekućeg računa transfera utiče na sužavanje deficita tekućeg računa, donekle izbegava negativan efekat na trgovinski bilans.  Istraživanja pokazuju da najveći deo pošiljka emigranata u zemlji su namenjena finansiranju potrošnje domaćinstva.  U ovom kontekstu , uzeći u obzir visoki finansijski potencijal Kosovskih emigranata , treba učiniti napore da finansijska sredstva naših emigranata uključe u privredi zemlje i u obliku investicija , koje bi pružile produktivno korišćenje ovih sredstava , sa mogućnosti rasta proizvoda i zapošljavanja u zemlji.
Druga značajna kategorija u platni bilans , koja pripada kapitalnom i finansijskom računu, odnosi se na direktne strane investicije, koje takodje predstavljaju veoma važnu kategoriju za ukupan nivo investicija u zemlji i ekonomske aktivnosti uopšte.  Do septembra 2011, ukupan iznos stranih direktnih  investicija na Kosovu iznosilo je 292.7 miliona evra, a godišnji rast od 24.5%.
Uprkos kontinuiranom rastu, trenutni nivo stranih investicija procenjuje se na nedovoljan u odnosu na velike mogućnosti koje pruža Kosovska ekonomija.  U ovom kontekstu, treba uložiti napore za obezbedjenje povoljnijeg poslovnog okruženja koristeći prednosti koje dolaze od povoljnog geografskog položaja , velikog prirodnog bogastva , nove strukture stanovništva , do povoljne fiskalne politike i ukupnu makroekonomsku stabilnost.
Konkurencija za privlačenje stranih investicija je što više ojačana izmedju država i to postaje još teža kada se uzmu u obzir poteškoće kroz koje prolazi svetska ekonomija.  Dakle, to zahteva veću institucijunalnu koordinaciju za napredovanje takozvane infrastrukture ‘jaka” tako i „meka“ infrastruktura ,da napreduje ne samo u smislu atraktivnosti (privlačenje stranih investitora) ali i od agrisivnosti (lansiranje usluga i proizvodnje za izvoz).  To je definitivno , sobzirom da deficit tekućeg računa na duži rok predstavlja ozbiljan izazov za makroekonomsku stabilnost zemlje. Govoreći o tome, izgledi za poboljšanje platnog bilansa je usko vezano sa povećanjem naše sposobnosti za preispitanje i redizajniranje dosadašnjeg modela ekonomskog razvoja zemlje.
Današnji izveštaj beleži napredak koji je postignut od strane osoblja CBK kao sa aspekta sastavljanja i analize platnog bilansa.
Sa gledišta sastavljanja platnog bilansa, CBK je postigao da u što kraćem vremenskom roku beleži značajan napredak sastavljajući i izveštaj platnog bilansa na kvartalnoj osnovi.  Stoga koristim priliku da čestitam osoblje Divizije Platnog bilansa koji pod vodjstvom našeg stručnjaka i ujedno stručnjaka MMF, Bedri Zymberi, su uradili odličan posao.
Hvala!