Govor Guvernera Bedri Hamza prilikom otvaranja Finansijskog sajma 2013

25/09/2013

Poštovani ....

Zadovoljstvo je biti danas medju vama i zajedno sa vama pratimo dostignuća finansijskog sektora Kosova, takodje koristim priliku da čestitam Udruženje banaka Kosova za organizovanje ovog sajma koji već postaje tradicionalan. Ovaj sajam najbolje pokazuje da finansijska industrija na Kosovu,  uprkos činjenici da je počela da se razvije od početka pre samo nekoliko godina , uspela je da se konsiliduje i  pruži privredi potrebne finansijske proizvode slične finansijskih industrija drugih zemalja koje pored "starosti" su prilično starije.  Razvoj finansijskog sektora Kosova od početka svog rada je zadovoljavajući kao u kontekstu razvoja proizvoda , koje dosledno su odgovarale potrebama na rast  privrede, kako u pogledu održivosti tako što će ovaj sektor doprineti povećanju privredne aktivnosti i očuvanju makroekonomske stabilnosti u zemlji.

Bankarski sistem, kao ključna komponenta finansijskog sektora na Kosovu, nastavlja da širi aktivnost i u isto vreme održava stabilnost na visokom nivou. Značaj stabilnosti bankarskog sistema je naveden posebno poslednjih nekoliko godina kada globalna ekonomija suočava jednu od najgorih ekonomskih kriza u kojoj nestabilnost bankarskih sektora ne sam da je izazvao prekid finansiranja za privredu , ali je učinila da bankarski sistemi budu težak teret za javne finansije.  Na Kosovu, na sreću , imali smo još jednu situaciju u kojoj je postojala čvrsta osnova na kojoj je izgradjen bankarski sistem čak i kada spoljni izvori finansiranja su bili oslabljeni, bankarsko kreditiranje zajedno sa proširenje javnih rashoda imaju značajnu ulogu u finansiranju privredne aktivnosti u zemlji, čime ublažavaju uticaj krize na privredu Kosova. To je doprinelo da privreda Kosova tokom ovog perioda nastavlja da raste čak i sa najvećom stopom rasta u rgijonu, što je pojedinačno doprinelo stabilnosti i samog bankarskog sistema .

Tokom 2013, kreditna aktivnost bankarskog sistema na Kosovu je nastavila da raste dok osnovni izvor finansiranja ovog rasta nastavlja da budu depoziti prikupljeni unutar privrede zemlje, tako da nivo izloženosti bankarskog sistema na kretanja na globalnim tržištima i dalje ostaju niske.  Pokazatelji zdravog bankarskog sistema nastavljaju da pokazuju visoki nivo održivosti. Kvalitet kreditnog portfolija, uprkos blagom povećanju loših kredita u poslednjem periodu , nastavlja da bude dobra sa jednocifrenom stopu učešća nekvalitenih kredita u ukupnim kreditima. Pored toga, visoki nivo pokrivenosti nekvalitetnih kredita sa provizijama za gubitke od kredita kao i visoki nivo  kapitalizacije čine bankarski sistem Kosova stabilnim od kreditnog rizika, što se potvrdjuje i od drugih analiza osetljivosti bankarskog sistema koje čini Centralna banka Republike Kosova. Visoki nivo likvidnosti za održavanje banaka koje operiraju na Kosovu je učinilo da ni u jednom trenutku ne dovodi u pitanje sposobnost banaka da ispune svoje obaveze . Za to, banke su sigurno nagradjene kroz povećanje poverenja javnosti koja je izražena kroz nastavak stabilnosti i neprekidnog rasta depozita u bankarskom sistemu.

I pored toga, uprkos važne uloge bankarskog sistema za ekonomiju Kosova , još uvek ima dosta prostora za unapredjenje i dalje ove uloge , tako da njegov uticaj za razvoj privrede Kosova i za dalji razvoj samog bankarskog sistema bude veći.  Kada kažem unapredjenje uloge bankarskog sistema imam u obzir unapredjenje tri glavna pravca:

1. U poslednje vreme, uprkos porastu, opažamo da kreditiranje bankarskog sistema na Kosovu beleži sporiji trend rasta. Ovo se dešava u trenutku kada banke koje operiraju/posluju/ na Kosovu su dobro kapitalizovane i imaju zadovoljavajući nivo likvidnosti, dok rizici u privredi zemlje može se zaključiti da se smanjuju , uzeći u obzir da ove godine ekonomski rast na Kosovu predvidja se da bude veći nego u predhodnoj godini. Stoga, savetujemo banke koje posluju na  Kosovu da preispitaju svoje procene o riziku u privredi na Kosovu i njihovu investicionu strategiju prilagode što više okolnostima privrede Kosova i na taj način izbegnu usvajanje mera dizajniranih za banke koje posluju  u drugim zemljama i koje se suočavaju  sa drugim profilom rizika (ovo se posebno odnosi za strane banke koje posluju na Kosovu). 

2. Pored potrebe da se poveća kreditiranje, banke treba da preduzmu aktivniju ulogu za povećanje kreditiranja kao što je sektor poljoprivrede. Na ovaj način , uloga banke u ekonomskom razvoju zemlje u kojoj posluju je važnija , ali u isto vreme stvaraju se uslovi za proširenje intenzivnih mogućnosti za banke. Povećanje kreditiranja ovih sektora nesumnjivo zahteva veću posvećenost državnih organa kako bi ovi sektori bili u stanju da ispune u većoj meri kriterijume banaka za kreditiranje.

3. Uprkos smanjenju koje su obeležile kamatne stope na kredite, u poslednjem periodu , može se proceniti da postoji potreba za dalje povećanje efikasnosti u bankarskom sistemu kako bi se smanjili troškovi finansiranja.  Stvaranje uslova za povećanje efiksnosti bankarskog sistema predstavlja ključni prioritet Centralne banke Republike Kosova koja se zalaže za kontinuirano poboljšanje infrastrukture potrebne za povećanje efikasnosti bankarskog sistema.  U tom kontekstu, neophodno je pomenuti licenciranje novih banaka i njihov doprinos u povećanju konkurencije; kontinuirano unapredjenje platnog sistema; unapredjenje kreditnog registra ... i ono što je veoma bitno jeste posvećenost koju činimo da se obezbedi efikasnije adresiranje bankarskih slučajeva u kosovskom pravosudnom sistemu.

Za adresiranje pitanja koje sam gore postavio naravno, osim Centralne banke i komercijalnih banka, potrebno je sveobuhvatno angažovanje svih aktera u privredi zemlje, uključujući široku audijenciju koja prati ovaj sajam, u cilju suočavanja stavova i naći najbolji način kako bankarski sistem i finansijski sektor u celini i dalje nastavi da se razvije i na taj način doprinos ovog sektora biti još veći za ekonomski razvoj zemlje. Stoga, današnji sajam , osim što pruža jednu dobru mogućnost bližeg upoznavanja sa postignućima finansijskog sektora, pruža još jednu priliku veoma važnu – suočavanja ideja i stavova  stručnjaka o različitim segmentima finansijskog sektora u zemlji.

Na kraju, još jednom čestitam Udruženje banaka Kosova za organizovanje ovog sajma , i želim da takve dogadje gde imamo priliku da vidimo uspešne manifestacije da imamo što češće.