08/11/2012

Govor Guvernera Gërguri na prezentaciji Crimson Finance Fund (CFF) na temu: “Finansiranje poslovni rast i otvaranje novi radnih mesta na Kosovu”, 07 Novembar 2012, u hotel  Emerald, Priština


Poštovani g.Gold, predsednik CFF
Poštovani Ministar Stavileci,
Poštovana Ambasador Jacobson,
Poštovani Ambasador Braathu,
Poštovani Predsednik opštine Stojanovic,
Poštovani klijenti CFF
Dame i gospodo,
 
Ja sam veoma zadovoljan da govorim jutros pre ove istaknute publike i da podelim svoje mišljenje o doprinosu finansiskog sektora , rastu poslovanja i zapošljavanje na Kosovu.
Da se govori  o doprinosu finansijskog  sektora je laka stvar zbog njegove održivosti i dostignuća , ali u isto vreme , je takodje izazov zbog velike težine i odgovornosti koji ovaj ovog sektor ima  na ukupnu ekonomsku stabilnost i razvoj zemlje.
Počevši od nule, finansijski sektor Kosova je uspešno prevazišo mnoge izazove tokom ovih 12 godina.  Tokom ovog perioda , Centralna banka Republike Kosova ima odgovornost da se razvija u dva pravca, ali povezani jedni druge: prvi je razvoj i konsolidacija svoje ličnosti i drugo je stvaranje i očuvanje jednog stabilnog finansijskog sektora.  Danas, ja sam ponosan da kažem da CBK je postao jedan istaknuta  institucija koja u tesnoj saradnji sa finansijskom industrijom , uspela da uspostavi jake i zdrave temelje finansijskog sektora na Kosovu.
Prva komercijalna banka na Kosovu počela je u 2000 sa mnogim izazovima u pružanju bankarskih usluga u ne bankarskoj ekonomiji. Bilo je mnogo izazova u vezi osnovnoj infrastrukturi , regrutovanju adekvatnog kadra, i t.d.  Napredak u pravcu ovih izazova bio je ogroman.  Danas, imamo finansijske usluge u svakom uglu Kosova.
Krediti koje  se izdaju iz ovog sektora iznose 1.8 miliardi evra. To je stalni rast iz godine u godinu, uključujući periode sa globalnim finansijskim problemima.  Iznos kredita odobrenim preduzećima je oko 70 odsto ukupnih kredita.  Struktura  kredita odorenih preduzeća odražava profil ekonomske aktivnosti zemlje, sa dominacijom trgovinskog sektora. Dakle, potrebni su veliki napori da diversifikacije portofolio i da podrži još više i sektore manje bankarizovani privrede . Naravno, jedan  od sektora manje bankarske privrede Kosova je sektor poljoprivrede.  U tom pravcu, želeo bi da istaknem značajnu ulogu koju su imale finansijsko ne bankarske institucije  u podržavanju ovog sektora. Kada je reč o sektoru kao što je poljoprivreda  na Kosovu, nije dovoljno produženje kredita  da podrži njegov razvoj.  Još važnije je pružena pomoć poljoprivrednicima u poslovnom organizovanju , razvoju poslovnih planova i zatim finansiranje njihovih projekata.  To je nešto što je uradjeno od strane jednog broja finansijsko ne bankarskih institucija koje operiraju na Kosovu, uključujući našu instituciju koja je danas domaćin.
Naše iskustvo pokazuje da siromašnom bankarstvu nekih sektora ne moramo se adresirati samo od strane pružanja kredita.  Dobijanje kredita nije dato  pravo  već treba  zaslužiti.  To znači da mi moramo da poboljšamo kreditnu stranu traženja, pripremajući potencijalne zajmoprimaoce u organizovanju svojih poslovanja na način koji ih čini kvalifikovanih da dobiju pristup finansijama. Osim vlasnika je i vaš finansijer onaj koji želi da vaš biznis uspe. Vaš finasijer je vaš saveznik – zbog kakvog drugog razloga finansijser će pozajmljivati novac?  Dakle, obim finansiranja za rast biznisa , kao i njegovi troškovi se odnose na stepen koliko su poslovanja u stanju da poštuju kriterijume za pružanje zdravog kredita.
Definitivno, to takodje zahteva zdravo poslovno okruženje, jer je to sredina koja daje oblik profila rizika kreditiranja u zemlji. Mi smo u prošlosti zabeležili da zbog lošeg okruženja poslovanja, finansiranje je uglavnom kratke zrelosti i jako visokim kamatnim stopama.  Danas, kontinuirano poboljšanje poslovnog okruženja u celini se ogleda i u sagledavanju rizika finansijskih institucija, a kasnije i na više povoljnim uslovima kredita za zajmodavaoce. Medjutim, uprkos poboljšanju koje su se dogodile do sada , smatramo da još ima prostora za bolje uslove da se aplicira od kreditnih institucija a posebno u pogledu troškova finansiranja. Da bi se ovo desilo, mi imamo potrebu  za jedan efikasniji finansijski sektor,  posovanja sa boljim perfomansama i jedan efikasniji pravosudni sistem.   Kada je rač o pravosudnom sistemu , mi istražujemo mogućnost osnivanja posebne sudnice za finansijski sektor kako bi doprineli daljem smanjenju rizika i samim tim smanjenje kamatnih stopa.
Doprinos finansijskog sistema  u ekonomiji Kosova bila je veoma važna i u pogledu zapošljavanja ,  koji je generisao. Više od 4 hiljada ljudi su direktno zaposleni u finansijskoj industriji. Osim usluge kao direktni poslodavac , doprinos finansijskog sektora je značajan i zbog svoje uloge  u obuci i obrazovanju kadrova.  Zbog ograničenih sposobnosti , posebno u ranoj fazi razvoja finansijskog sektora, bile su finansijske institucije koje su trošile značajna sredstva  u obuku i obrazovanje kadrova. Zahtevi i odnos finansijskih institucija prema radnoj snagi ima pozitivan efekat i na sistem obrazovanja na Kosovu u celini. Kao rezultat toga , postojeće finansijske institucije potencijalni finansijski sistemi u ekonomiji Kosova u celini sada se suočavaju sa jednim drugim profilom radne snage.
Kada je reč o došljacima , sa zadovoljstvom obaveštavamo da smo juče dali preliminarnu licencu jedne grane strane velike banke.  A mi ćemo , nastaviti  da privučemo nove prilive koje su u stanju da donesu dodatnu vrednost u smislu finansijskih usluga i proizvoda kao i povećanje konkurencije.
Pored usluge kao poslodavac ,  doprinos finansijskog sistema za stvaranje mogućnosti zapošljavanja na Kosovu izražava se i kroz izdate kredite preduzećima.  Šta više , značajan doprinos  dat je od finansijskih ne bankarskih institucija koje su podržavale zapošljavanje u sektorima sa otežanog pristupa u finansijskim uslugama , kao u poljoprivredi, stočarstvu i t.d.
 Uspešne storie koje su ovde predstavljene pokazuju transformaciju Vodećih principa Crimson-a  u osetljivim rezultatima , jer one zaista pokazuju koliko je važno da se pomogne ljudima da pomognu sebi – da preuzmu odgovornost za svoje okolnosti..
Uprkos dostignućima , izazovi za finansijski sektor nije završen, ali je promenjena njihova priroda. Glavni izazovi sa kojima se suočava danas finansijski sektor su slični sa izazovima sa kojima se suočavaju finansisjki sektori u globalnom aspektu. Kretanja u privredama Eurozone i šire povećale su neizvesnost o perfomansama relane ekonomije, kao i uticali na pristup finansijama za finansisjke institucije.  Svi ovi dogadjaji sva ova kretanja mogu da utiču i u razvoju finansijskog sektora na Kosovu, uglavnom preko usporavanja rasta kredita.  Privreda Kosova se očekuje da generiše pozitivnu stopu rasta u 2012 i ostaje privreda sa najvećim rastom u regijonu. Medjutim, trend postepenog vraćanja duga (engleski :”deleveraging”) od strane finansijskih institucija može da utiče i na izglede za privredu u celini, što će kasnije uticati u kretanju finansijskog sistema.  Stoga, finansijske institucije koje operiraju na Kosovu treba da se ponašaju odgovorno prilagodjavajući svoje strategije u skladu sa dešavanjima na Kosovu u cilju da nastave da doprinesu stabilnosti i razvoju ekonomije gde oni deluju. U stvari, to je njihov moto kada su podneli zahtev za izdavanje dozvole za rad na Kosovu.
CBK će nastaviti da brani svoj glavni cilj koji je očuvanje finansijske stabilnosti u zemlji. Osim toga, mi stalno unapredjujemo infrastrukturu koja povećava efikasnost banaka i mogućnost procene rizika. Poslednji primer se odnosi na nedavnom napredku kreditnog registra, koji je postignut uz podršku USAID.
Na kraju, želeo bi da čestitam Crimson Finance Fund za uspešan rad na Kosovu, u nadi da se takve primere slede i druge finansijske institucije koje posluju na Kosovu.
Hvala!