„Ekonomska perspektiva Jugoistocne Evrope u periodu nakon krize „

Centralna banka Republike  Kosova (CBK) u saradnji sa Univerzitetom u Ljubljani , Ekonomskim  fakultetom danas je organizovala  zajedniču konfrenciju na temu "Ekonomska perspektiva Jugoistočne Evrope  u periodu nakon krize ".

Glavni cilj ove konferencije je diskusija o aktuelnim trendovima i  srednjoročne ekonomske perspektive zemalja Jugoistočne Evropse , sa fokusom na prepreke  o njihovom ekonomskom rastu i o modifikaciji u modelu ekonomskog  razvoja u periodu nakon krize .   Guverner Bedri Hamza  u svom obraćanju između ostalog  je istakao izazove sa kojima se suoćava privreda Kosova, uz  posebnim naglasom  usmerena na bankarski sektor. On je dalje rekao da privreda Kosova  nije imala neki veliki pristup u kapitalnim ili finansijskim tržištima, ali njen  uticaj je ograničen .  Međutim, prema njegovim rečima uticaj   je bio na izvoz , učešće stranih direktnih investicija , a to je imalo svoj uticaj koji je ograničio ekonomski rast. Ekonomski rast na Kosovu u poslednjih nekoliko godina je najveći među zemljama Jugoistočne Evrope   od 3-4%.  Međutim, iako je ovo povećanje je najveće , nije bilo dovoljno za genarisanje zemalja  da apsorbuju mlade na poslu”, naglasio je guverner Hamza. U nastavku  guverner je rekao , da Kosovo ima veoma napredne zakone koji imaju uticaj da se održi fiskalna stabilnost. 

Jedan drugi pozitivan element je činjenica da Kosovo ima najmanji  javni dug u regionu koji se kreće oko 9%.  Po njegovim rečima, bankarski sektor na Kosovu je imao pozitivne razvoje kao novi sektor , počevši od nule.  Govoreći o kamatnim stopama koje je on  pomenuo  su visoki i koji takođe nastavljaju da budu visoki u poređenju sa zemljama regiona i Evropske unije, ali guverner Hamza je rekao da je trend  veoma obećava i ako se uporedi  kamatna stopa  u odnosu na pre  2-3 godine imamo pad kamate na  kredit oko 4%.  Kamatne stope osim što su imale pad na kredite , opao je i u depozite , jer banke nastavljaju da povećaju svoju  efikasnost, smanjuju operativne troškove  i tako očekujemo da kamatna stopa na kredit u ovoj godini pada na jednocifren”, rekao je g.Hamza.  Prema rečima guvernera najveći problem je visok trgovinski deficit, deficit tekućeg računa i visoka stopa  nezapslenosti.  On je dodao da trgovinski deficit će verovatno biti pokriven samo povećanjem domaće proizvodnje.  Postoje neki parametri da jedan deo uvoza može se zameniti sa domaćim proizvodom.  U međuvremenu , u svom govoru g.Bostjan Jazbec, guverner Centralen banke Slovenije je potencirao da zemlje Jugoistočne Evrope su izašle iz krize , a večina njihovih ekonomskih aktivnosti  su na nivou pre  krize.  Takođe je pomenuo da ove zemlje treba da povećaju fleksibilnost radne snage i regulišu politike.  Prema njegovim rečima , sve zemlje treba da se fokusiraju na rešavanje rizika i finansijske stabilnosti i da budu u sigurnoj mreži treba da se fokusirati u bankarskom osnivanju , u zaštiti , u potencijalu rasta i poboljšanja konkurentnosti .  Svojim prezentacijama na ovoj konferenciji prezentirali su i : Na Panelu sa temom : Razvoj modela za zemlje Istočne Evrope  nakon krize a u duhu evropskih integracija: Put ka , prezentirali su g. Bedri Peci, predsednik Odbora CBK , Mojmir Mrak, profesor, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Ljubljani, i predsedavajući ovog Panela g.Peter Nichol, savetnik Američkog trezora.  Dok u Panelu : Ključni izazovi ekonomskog rasta za zemlje regiona a posebno Kosovo, prezentirali : Predsedavajući Panela g. Fatmir Gashi, Zamenik guvernera, Centralne banke Republike Kosova, g.Igor Masten, profesor, Ekonomski fakultet , Univerzitet u Ljubljani i g. Ibrahim Rexhepi-Institut STRAS.