16/01/2017

Postupak ovog Panela u Beč povodom publikacije Svetske banke "Rizici i vraćanje (efekti): Upravljanje finansijskih kompromisa za ukupni rast u Evropi i centralnoj Aziji ", je doprineo sa prezentacijom–govorom zamenika guvernera finansijskog nadzora CBK g. Fehmi Mehmeti. On je svojim govorom prvobitno pozdravio potpresednika Svetske banke g.Mueller ,zatim g-dja .Ellen Goldstein , direktor Svetske banke za zapadni Balkan i Evroaziji i guvernere i druge visoke zvaničnike učesnike na ovom panelu . Zatim u svom govoru rekao : Te je zadovoljstvo biti deo ovog panel diskusije i komentarisati o rizicima i vraćanje /prinosima/(efekti): Upravljanje finansijskim kopromisima za ukupni rast u Evropi i centralnoj Azij, u vezi ovoj veoma važnoj studiji.

Želeo bi da pohvalim (komplimentiram ) autore za sveobuhvatni pristup koji su sledili ovoj studiji i sa jednim velikim geografskim uključivanjem , koja nam dala važan uvid o najnovim trendovima koje zemlje ECA su pratile , i što je najvažnije , šta budućnost donosi ovim prostorima.

Kao što je naveo potpresednik MUELLER u svom govoru , većina od nas koji dolazimo iz zemalja u tranziciji ka tržišnoj ekonomiji, imaju nade za nove mogućnosti , kao rezultat veće ekonomske slobode i pristup finansijskim izvorima. Zapadni Balkan nije izuzetak.

Da li smo doživeli veći ekonomski rast, kao rezultat takve ekonomske slobode i povećanje dostupnosti u finansijama? Naravno, napredak u protekle dve decenije evidentno dovodi da povećanja prihoda i životnog standarda . Transformacija je opipljiva u pogledu napretka i dostignuća na obe strane: makroekonomske stabilnosti i razvoja finansijskog sektora. Mi takođe moramo da priznamo da smo imali neke propuštene prilike.

Naše privrede su uspešno sprovele reforme koje omogućavaju zdrav ekonomski rast i poboljšanju makreekonomske stabilnosti. Reforme su otvorili potencijal za globalno tržište , povećenje učešća privatnog sektora i širenje znanja stručnjaka . Finanijski sektor ili bolje reći bankarski sektor, je bio ključni faktor u ovim reformama i zatim više ili manje , isti put razvoja : ekonomsko otvaranje dovelo do rasta stranih investicija , posebno u bankarskom sektoru. Strane investicije u bankarskom sektoru , su uticale na povećenje osnovice depozita i time i povećanje kreditiranja.

Gledajući u budućnost, kao što i izveštaj tvrdi , finansijski razvoj u Evropi i centralnoj Aziji mora prevazići bankarske kredite, kako bi postali više izbalansirani u svim dimenzijama finansiranja , uključujući i finansijsko produbljivanje i posredovanje. Međutim, ovaj uravnotežni pristup , treba da primi kompromis između finansijske inkluzije i održivost , finansijska i makro stabilnost

Republika Kosova i Centralna banka (CBK) neposredno pokušavaju na ostvarivanju zdrave političke reforme za stabilnost i razvoj finansijskog sektora . CBK je uložila velike napore da izblansira rast kredita nadzorom i razumne regulacije. Držanje ravnoteže između rasta kredita i strogim propisima je uvek izazov. Mi smo pokušali da ublažimo svaki negativan uticaj kroz stalno unapređenje regulatornog okvira, u skladu sa međunarodnim standardima , angažovanjem kontinuiranim razvojem nadzornih kapaciteta , kao i stvaranjem jake baze za razvoj finansijskog sistema na Kosovu.

Ova dostignuća su došla do izražaja naročito tokom globalne finansijske krize , gde finansijski sistem na Kosovu a posebno bankarski sektor je uspeo da sačuva i održi stabilnost, i nastavio da podržava ukupnu makroekonomsku stabilnost zemlje.

Bankarski sektor na Kosovu je trenutno ključni doprinosnik u finansiranju privrede zemlje i ima veoma dobro finansijsko zdravlje na osnovu svih relevantnih pokazatelja. Kvalitet kreditnog portfolija , koji u prošlosti je bio dobar , je ostvario dalji napredak tokom 2016 godine. Na kraju 2016, stopa nenaplativih kredita smanjena za 4.8 posto u odnosu na 6.2 posto pre godinu dana. Bankarski sektor nastavlja i dalje da ima visok nivo kapitalizacije, dovoljnim pokazateljem kapitala oko 18.4 posto što je znatno više od potrebnog regulatornog minimuma od 12 odsto. Likvidnost nastavlja da bude zadovaljajuća, sa pokazateljem likvidnosti od oko 39 odsto što je nominalno veća od regulatornog zahteva od 25 procenata.

Međutim, uprkos svim dostignućima, mi smo svesni , o dinamici razvoja finansijske industrije na globalnom nivou. Mi takođe prihvaćamo potrebu za produbljenje našeg finansijskog sektora izvan bankarskog sektora, kao i potrebu finansijskog posredovanja u multidimenzionalnom pristupu.

Oni predtsavljaju priliku, a istovremeno izazove za finansijske regulatore. Takođe , mi smo posvećeni da blisko pratimo dešavanja u finansijskoj industriji kao i razvoj u oblasti standarda finansijske regulative. U vezi toga, sadašnji strateški pravac CBK je unapređenje regulatornog okvira u skladu sa međunarodnim standardima i zakonskim aktima EU kako bi olakšao dalji razvoj privrede i finansijskog sektora , i konačno , evropske integracije , kao konačni cilj.

Doprinos CBK za stvaranje dobrog ambijenta za investiranje na Kosovu, podrazumeva promovisanje i održavanje jednog zdravog i stabilnog bankarskog sistema, i kroz razumne politike (razumne ) licenciranja i jakog nadzora, nastavljajući sa upravljanjem evra, kao valutu unutrašnjosti Kosova, i održi jedan efikasan i zdrav sistem plaćanja. CBK je posvećena osiguranju da Kosovo održava stabilan bankarski sistem, koji trenutno uživa.

Na kraju , želio bi da naglasim da ovaj izveštaj postigao dodatnu vrednost za sve nas kao regulator i kreator politika, o razvojima , izazovima, naućene lekcije i mogućnosti u komporativnom nivou i sveobuhvatnog pristupa za razvoj i buduće perspektive .