1. IZAZOVI PROMENE
Adaptacija u DEM
Jedna od mnogih izazova kojim je suočeno Kosovo posle sukoba je izbor monetarne strukture. S obzirom na ogromnu žurbu na držanje deviza i nestanak jugoslovenskog dinara kao sredstvo transakcija , nije čudo da u septembru 1999 godine , sa strane od njegovih prvih pravila “O dozvoljenoj valuti za upotrebu na Kosovu”, UNMIK je odobrio korišćenje nemačke marke i druge strane valute na Kosovu.
U stvari, to je stanovništvo na Kosovu , koja je usvojila nemačku marku kao svoju zajedničku valutu. Pravilo UNMIK-a je jednostavno identifikovali nemačku marku kao valutu kojim buđet , finansijskih i računi javnih organizacija , agencije i institucije i sam UNMIK, biće formulisani. Istovremeno, ovo pravilo pruža strankama slobodu za svaki ugovor ili drugu dobrovoljnu transakciju , da odredi jednu takvu transakciju u valuti koja je široko i prihvaćena od njih. Štaviše , ovo pravilo uklanja sve kontrole i deviznih ograničenja, od posedovanja , korišćenje ili raspoređivanje bilo kojoj stranoj valuti u gotovini ili kovanica u bankovni račun , koji se nalaze unutar ili van teritorije Kosova.
Nemačka marka je jednostavno usvojena , kao de fakto pravna valuta na Kosovu, i nije bilo nikakvih pregovora sa Bundesbanke Nemačke ili Evropske centralne banke u to vreme.
Usvajanje nemačke marke , a kasnije usvajanje evra , nije bilo slučajno. Ona je pratila dve decenije ekstremne monetarne nestabilnosti , u kombinaciji sa visokim stepenom neformalne upotrebe nemačke marke kao zalihu vrednosti i sredstvo razmene. U periodu pre sukoba, nemačka marka bila je najkorišćenija valuta , imala značajne sume novca u opticaju. Stanovništvo je bilo upoznato sa ovom valutom .
Usvajanje monetarne strukture zasnovane na korišćenju nemačke marke uveden je kao prirodni izbor. Upotreba stabilne valute bila je važna u održavanju makroekonomske stabilnosti i odigrala ključnu ulogu u obnovi poverenja u finansijski sektor. Takođe je utvrđena da pruži značajnu podršku za razvojene strategije usmerene iz inostranstva , od kojih više od jednog izbora bila potreba , uzeći u obzir veličinu domaćeg tržišta.
Prelaz sa DEM na Euro
Kada je početkom 2002 godine je vršena zamena nasledne valute u euro u zemljama Eurozone, takođe je postalo neophodno da se zameni nemačka marka na Kosovu. Bivši BPK (sada CBK – Centralna banka Republike Kosova) je poveren pravac ovog projekta kako bi se obezbedila lakša tranzicija u evrima, i eventualno kao nisku cenu. Neograničena podrška ovom projektu od strane UNMIK-a i EU obezbedila neophodnu i jaku pomoć u promeni i usvajanju ključnih zakona.
Za razliku sa “usvajanjem” nemačke marke kao glavnu valutu na Kosovu u 1999 godine ili da opiše što bolje , legalizacija svog širokog korišćenja , prelaz na euro treba da se obavi saradnja sa Evropskom centralnom bankom , kao i nekim nacionalnim centralnim bankama u Eurozoni. Uistinu , uvođenje novčanica i kovanog novca treba da se uradi uz pomoć i podršku zemalja Eurozone.
Posebne okolnosti sa kojima se suoćavaju vlasti na Kosovu, pokazalo brojnim izazovima pripreme za povlaćenje nemačke marke i preliv eura. Visok stepen orijentacije gotovine u privredi značilo da nije bilo direktnog načina za procenu obima nemačke marke u opticaj i samim tim, distribuciju prema apoenima. Na osnovu odluka ECB (Evropska entralna banka), koja je omogućavala centralne banke ne –Eurozone da distribuiraju euro novčanice i kovanog novca od početka decembra 2001 , bivši BPK odlučio da podeli oko 100 miliona eura pre 1 januara 2002 godine.
2. BENEFICIJA EUROIZACIJE
Podrška za razvoj finansijskog sektora
Eurozacija podržava razvoj finansijskog sektora Kosova , koji je morao da se gradi od početka nakon sukoba. Na početku , na Kosovu nije bilo banaka i praktično sve transakcije napravljene u gotovini. U stvari, za skoro dve godine , na Kosovu nije imao finansijski sektor , Micro Enterprise Bank (MEB), je specilizovana za mikrokreditiranje. Međutim, naredne dve godine svedoči brzi razvoj finansijskog posredovanja na Kosovu, posebno u bankarskom sektoru. Od marta do novembra 2001, osnovane su šest banke , koje su donele preko potrebnu konkurenciju u ovom sektoru.
U 2002 i 2003, sedam komercijalnih banka znatno su su proširene . S obzirom na malu veličinu privrede i stanovništva Kosova, i negativna iskustva sa bankama u prošlosti, finansijski sistem na Kosovu karakteriše snažnim učešćem stranih lica.
Krajem decembra 2004, finansijski sistem Kosova sastajao se od 7 sedam banka , koje posluju u 247 kancelarije, 14 mikrofinansijske institucije, 3 ostale tri nebankarske institucije, 7 osiguravajuće kompanije i 1 kompanija penzione štednje.
Smanjenje fizičkog novca iz opticaja
Smanjenje fizičkog novca gotovine iz opticaja je bio jedan od glavnih ciljeva bivše BPK . Promena od DEM na Euro obezbedio jedinstvenu priliku da postigne taj cilj i istovremeno pomogla u ojačanju bankarskog sistema . Bivši BPK planirao da izda porodične iznose do 1,000 nemački maraka besplatno za osobu, i nametnuo taksu od 2 posto za iznose između 1,000 i 10,000 nemačkih maraka ; to je bio i maksimalni iznos dozvoljen za razmenu fizičkog novca. Iznosi koji su prekoračili 10,000 DM treba postaviti kao bankarski depoziti u euro. Istovremeno , bilo je napora da se olakša uloga preduzeća za prodaju na uklanjanje nemačke marke iz opticaja kroz prirodni proces.
Podešavanje maksimalne granice iznad iznosa razmene , kao i jasno definisanje poslednjeg roka za period dvojnog opticaja kovanog novca, ohrabrio nosioce fizičkog novca da polože svoj novac u bankama , umesto da rizikuju da ih ne razmene na vreme. Ova strategija je praćena od banaka , koje sada su već poboljšali i pomnožili njohove usluge, da privuku nove klijente da otvore svoje račune. Iako ovaj scenario izgleda jednostavno , njegova primena predstavljala je neke probleme. Najvažniji problem , naravno bio nastanak nedostatka poverenja u bankarskom sistemu. Ovo je neizmerno pogoršano iz još uveke ograničen pristup bankarskih usluga. U tom periodu , komercijalne banke Kosova imale su u raspolaganju samo 24 kancelarija , dok bivši BPK radio kroz mrežu od 23 kancelarija , od koji više od polovine su bile lokalne agencije, koje su se otvarale samo u ograničene sati, i 7 mobilne bankarske grupacije.
Stavljanje u opticaj evra uspešno je završena 28 februara 2002. Dakle, od ovog trenutka , privreda Kosova je “euroizovana” temeljno i efikasno. Eurozacija često definiše kao usvajanje evra kao zakonsko sredstvo plaćanja i zvanična valuta od strane vlasti jedne zemlje van eurozone . Ova definicija takođe podrazumeva , da vlasti su odlučile da odbiju njihove instrumente njihovih monetranih politika i napuste svoju nacionalnu valutu. Sobzirom na široku upotrebu neformalne nemačke marke i njenu ulogu , UNMIK prihvatio je ovaj izbor kao “fait accompli” (svršen čin).
Monetarna Stabilnost
U vreme kada je Kosovo izabrala eurozaciju ona je uspostavila zdrav monetarni osnov neophodan za ekonomsku obnovu , društvenog i političkog razvoja u godinama koje dolaze.
Usvajanje eura kao nacionalnu valutu dovelo takođe , monetarnu stabilnost na Kosovu. Rizik od devalvacije nacionalne valute je nestao. CBK , koja deluje kao fiskalni agent Vlade Republike Kosova, ne preduzima nikakvi valutni rizik , i upravlja službene rezerve. Ove rezerve su prvenstveno uložena u zemljama Eurozone, u centralnim bankama i finansijske institucije sa visokim stopama. Privreda Kosova ne može izdržiti značajne rizike . U isti način , euroizacija je sprečila da na Kosovu ima dvojni kurs valute , pravni i neformalni.
Smanjenje troškova transakcija
Uvođenje evra u upotrebi značajno je pojednostavljen i smanjeni troškovi transakcije unutar i van Kosova, pogotovo kada se razmatra značaj trgovine i unutar privrede Kosova. Susedne zemlje , uglavnom bivše jugoslovene republike, ostaju glavni partneri trgovine Kosova. Međutim evro , kao i nemačka marka pre 2002 godine, je u širokoj upotrebi u regionu.
Makroekonomska stabilnost
Euroizacija na Kosovu imala je takođe neki dugoročni političkih ciljeva . Euroizacija na Kosovu se očekuje da podstiče ekonomsku stabilnost , rešiti problem pouzdanosti, ali uglavnom da poveća fiskalnu disciplinu eliminacijom mogućnosti reprodukcije novca da pokrije fiskalne deficite. Nakon dužeg vremena to će dovesti do povećanja direktnih stranih investicija.
Uopšte , euroizacija se očekuje da podstiče ekonomske integracije zemlje, koja je usvojila euro s privredom zemlje izdavanja evra, u ovom slučaju cele eurozone. Usvojilac zemlje već ima jednu jaču ekonomiju ili političke veze sa emitenata raznih zemalja . Euroizacija na Kosovu nije pratila ovu strukturu , jer je to bio direktan rezultat političkog i ekonomskog raspada bivše Jugoslavije, i intervencije Ujedinjenih nacija . Ali gledajući u budunosti , ona zapravo treba da ubrza punu integraciju Kosova u eurozoni .
Trošak Euroizacije
Euroizacija, iako je imala pozitivni efekt na privredu, takođe donela troškove . Čak iako izuzmemo cenu početne promene evro gotovine , gubitak prihoda od “nosiocima prava”, i cena mogućnosti održavanja rezerve fizičkog novca za Centralnu banku , dovodi do značajnih količina . Međutim, troškovi mogu se smatrati pristupačni , u poređenju sa prednostima euroizacije .
Nakon jednostranog usvajanja eura , CBK čuva dostupne rezerve gotovine u cilju snabdevanja privrede, koji se mogu koristiti u izuzetnim okolnostima .
Ako euroizacija nije rešila sve finansijske probleme na Kosovu, iako euroizacia donela ograničenja u pravcu jedne nezavisne monetarne politike, njegove prednosti su nesumnjivo pozitivne , uglavnom jer upotreba evra je uticala na stabilnost finansijskog sektora.