Guverner Mehmeti predstavio je mere CBK-a za prevazilaženje situacije sa što manje štete u ekonomiji od pandemije Covid 19

Guverner Centralne banke Republike Kosovo, Fehmi Mehmeti, u pratnji dva zamenika guvernera Sokol Havolli i Lulzim Ismajli, predstavio je pred medijima mere koje je preduzela CBK nakon pojave Pandemije Covid 19.

Guverner Mehmeti je rekao da, dok se druge institucije brinu o zaštiti zdravlja i spašavanju građana, CBK naporno radi na očuvanju zdravlja ekonomije ili spašavanju ekonomije sa što manje posledica, što je neophodno za očuvanje blagostanja naših građana tokom i posle krize. 

On je najavio da u okviru mera za sprečavanje ili usporavanje širenja virusa, slično kao u drugim zemljama, Kosovo primenjuje veoma visok stepen zatvorenosti, dozvoljavajući funkcionisanje samo ekonomskih sektora koji građanima pružaju osnovnu robu i usluge. 

“To je uticalo na prestanku aktivnosti u mnogim sektorima ekonomije, ostavljajući preduzeća bez prihoda, dok se obaveze tih preduzeća i dalje nastavljaju da budu aktivne, što ugrožava njihovu solventnost i može ih čak dovesti do propasti. U isto vreme, zaposleni u ovim preduzećima rizikuju da delimično ili čak potpuno ostanu bez primanja, što negativno utiče na kupovnu moć potrošača. U ovim uslovima, kada se potražnja za kreditima smanjuje i neizvesnost za budućnost se povećava, očekuje se pad kreditiranja od strane finansijskih institucija, čime se smanjuje jedan veoma važan izvor finansiranja i potrošnje i investicija. Jedan drugi važan kanal pogađanja ekonomije Kosova od pandemijske krize može biti i spoljni sektor. Kosovo ima veoma veliku zavisnost od doznaka, primajući iznos od preko 10% BDP-a na godišnjem nivou. Pad ekonomskih aktivnosti u razvijenim zemljama nesumnjivo se očekuje da će uticati na smanjenje ovog veoma važnog izvora za finansiranje potrošnje u našoj zemlji. Uprkos stalnom protoku doznaka prema Kosovu, one su označile pad tokom nedavne globalne ekonomske krize 2009, 2010, 2011, tako da ostaje da se vidi kako će se efekti pandemijske krize manifestovati na ekonomijama u kojima je koncentrisana naša dijaspora da bismo imali konkretniju procenu o ponašanju doznaka tokom ove godine”, izjavio je Guverner Mehmeti . 

Jedan od sektora za koji se očekuje da će pogoditi Pandemija Covid 19 je izvoz, što će doprineti daljem povećanju efekata krize na ekonomiju Kosova, dok je nemogućnost obavljanja ekonomskih aktivnosti u normalnim uslovima, kao i neizvesnost u pogledu budućih razvoja, očekuje se da će imati direktan uticaj na pad direktnih stranih investicija.

Dok, kategorija za koju se očekuje da će najviše očuvati održivost tokom ovog perioda su javna potrošnja, čiji odliv u ekonomiji očekuje se da će ublažiti u određenoj meri negativne efekte gore navedenih kanala. 

Očekuje se da će paket koji je Vlada Kosova odobrila pre nekoliko dana pružiti neophodnu injekciju fondova u ekonomiju. Međutim, uslovi kroz koje zemlja prolazi neće ostaviti bez uticaja i javne finansije. 

“ U cilju ublažavanja posledica ove krize za našu ekonomiju, mi kao Centralna banka Republike Kosovo smo bili proaktivni preduzimanjem niza mera koje su imale za cilj obezbeđivanja nesmetanog funkcionisanja finansijskog sistema i ublažavanja uticaja krize na naš ekonomiju. Takođe smo bili u stalnom praćenju dešavanja na nivou regiona, EU i međunarodnom nivou i redovno smo komunicirali sa našim međunarodnim partnerima, poput MMF-a, Svetske banke, EBRD-a i privrednim komorama na Kosovu, i svi delimo ista uznemirenja zbog stvorene situacije, a posebno za posledice koje bismo mogli imati ako se ta situacija produži. I naravno, u okviru ustavnog mandata CBK-a smo koordinirali akcije sa svim kosovskim institucijama kako bi smo se što efektivinije nosili sa trenutnom situacijom”, rekao je u nastavku Guverner. 

On je pred novinarima predstavio mere koje je CBK preduzela, počevči od obezbeđivanja ispravnog funkcionisanja platnog sistema na celom Kosovu, pogođena područja, koja su bila izolovana za jedan određeni vremenski period. 

Ekonomija zemlje je u svakom trenutku dovoljno snabdevana gotovinom i želeo bih još jednom da uverim građane da sve banke imaju dovoljnu likvidnost i da neće biti nijednog problema sa snabdevanjem gotovine. 

“CBK je počela redovno dezinfikovati sav novac kojim snabdeva tržište, kao zaštitnu meru za korisnike gotovine. Bilo kako bilo, s obzirom da je novac bio u višestrukom prometu od prvog trenutka kada je napustio banku, molimo građane da se striktno pridržavaju higijenskih uputstava koje su izdale zdravstvene ustanove nakon svake transakcije gotovinom ili karticom. Nivoi likvidnosti u bankarskom sistemu 31. marta 2020. godine ostali su na zadovoljavajućem nivou od 35.3% beležeći blago povećanje od 0.3% u odnosu na 16. mart 2020. godine. Depoziti su takođe vrlo stabilni, beležeći 31. marta 2020. godine povećanje od 3.88 milijardi evra, što je povećanje za 9.3 miliona evra u odnosu na 16. mart 2020. godine. Shvatajući poteškoće sa kojima se suočava deo biznisa i zaposleni, CBK je zajedno sa institucijama za davanje kredita odlučila da dozvoli jedan period neplaćanja za otplatu rata kredita počevši od 16. marta 2020. godine do 30. aprila 2020. godine, i u zavisnosti od razvoja situacije ovaj period se može produžiti. Ovo ima za cilj ublažavanje finansijskog opterećenja za sve zajmoprimce koji se suočavaju sa poteškoćama u ostvarivanju prihoda kao posledica pandemijske krize. Banke će preispitati privremenu obustavu otplate rata kredita, od slučaja do slučaja, kako bi ova korist otišla samo onima koji su pogođeni trenutnom krizom. U slučaju da banka odobri takav zahtev, kaznene kamate vezane za kredite se neće primeniti u ovom periodu. Tokom ovog perioda, nikakva mera pogoršanja procene kredita se neće primenjivati na zajmoprimca” rekao je dalje Guverner dodajući da je CBK putem svojih mera kreditnog registra preduzela sve odgovarajuće zakonske mere za sprečavanje klasifikacije kredita, da ne zahteva dodatne provizije i da se u Kreditnom registru ne klasifikuju kao loši krediti.

Ion je još jednom objasnio da banke ni u kom slučaju ne trebaju povećati tarife za pružanje usluga. 

Prema predviđanjima CBK-a, 2020. godine ekonomija Kosova će prekinuti ekonomsku ekspanziju koju je karakterisao prosečni godišnji rast od 3.6 procenata u poslednjih deset godina. 

Pretpostavljajući da će se ekonomski šokovi u ekonomiji Kosova osetiti više u prvom i drugom tromesečju a delom i u trećem tromesečju godine, naša preliminarna predviđanja sugerišu stvarni ekonomski pad u rasponu od -2% do -4%. za 2020 godinu. 

Centralna banka Republike Kosovo, sprovodeći u potpunosti preporuke zdravstvenih ustanova, odmah je uspela da vrati svaku svoju funkciju u normalnost i 100%  funkcionalnu. 

CBK je osnovao Tim za kontinuitet rada kao i uspostavljen je Međuinstitucionalni komitet između CBK-a, Trezora i Udruženja banaka radi obezbeđivanja normalnog funkcionisanja finansijskog sistema u zemlji.